Deca kojoj su roditelji pričali o nekim važnim događajima, sa kojom se o tim događajima razgovaralo, lakše se prisećaju nekih stvari. Foto: Freepik.com

/11 /11

Nekih stvari iz detinjstva se sećamo, nekih - samo iz priče. Naučnici su sproveli istraživanje da bi utvrdili u kom uzrastu deca počinju zaista da shvataju ono što se događa oko njih, i kada događaje počinju da pamte "za ceo život".

Glasa majke deca se uvek sećaju

Nijedno dete nikad ne zaboravlja majčin glas. "Jedno od najranijih sećanja je sećanje na glas majke. Bebe jako rano počnu da reaguju na mamin glas, i čim mama progovori - srećne su. Ne znamo koliko dugo su bebe slušale taj glas još pre rođenja, ali je očigledno da ga pamte", kaže za PopSugar dr Rene Spenser koja se bavila proučavanjem dečjeg pamćenja.

Devet meseci trudnoće su vreme za "upoznavanje" i "razgovor" sa bebom, a očigledno je da i na nju to utiče, pošto mamu "prepoznaju" čim se rode.

Mlađa deca i deca predškolskog uzrasta

Dr Spenser preporučuje rutinu koja se ponavlja za svu decu, a naročito u uzrastu između tri i sedam godina. Ta ponavaljanja omogućavaju deci da informacije vremenom zapamte i sačuvaju u sećanju. Deca kojoj su roditelji pričali o nekim važnim događajima, sa kojom se o tim događajima razgovaralo, lakše se prisećaju nekih stvari. Stvaranje uspomena je važno, naročito za decu mlađu od pet godina: "Njihov mozak tada je kao sunđer i oni u tom uzrastu bukvalno 'upijaju' sve. Što im više ponavljate, bolje će pamtiti", objašnjava dr Spenser.

Pamćenje događaja i fotografija

Važno je da fotogratišete decu, jer će ih te fotografije jednog dana podsetiti na detinjstvo, a zajedničko gledanje fotografija će im pomoći da događaje bolje zapamte.

Traume se pamte vrlo dobro

Deca predškolskog uzrasta bolje pamte loše stvari. "Ružne stvari pamtimo bolje jer su nas povredila. Želimo da se setimo šta smo tačno uradili, pa nas je to povredilo, jer želimo da sprečimo da se to ponovi", kaže dr Spenser.

Školski uzrast je najbolji

"Kada deca krenu u osnovnu školu, između sedme i desete godine, deo mozga koji je zadužen za dugoročno pamćenje (hipokampus) počinje da se razvija i ona bolje pamte informacije", objašnjava dr Spenser.

U tom dobu deca počinju da pamte bolje, preciznije i tada se kratkoročno pamćenje pretvara u dugoročno.

Izvor: mondo.rs