Važno je da soba ima što više prozore, zbog dobrog prirodnog osvetljenja i provetravanja.

 

Ako se radi o sobi koja je većih dimenzija, onda je poželjno „zonirati je“ na prostor za igru, prostor za spavanje i sl. Ako je u dečijoj sobi više od jednog deteta onda bi trebalo da svako dete ima svoj deo sobe.

 

To se može postići i tako što će soba po dijagonali biti podeljena na dva dela, vizuelno, recimo različitim bojama zidova i nameštaja, a opet, medjusobno usklađenim. Ne bi trebalo kombinovati više od dve boje, jer ni preterano šarenilo nije poželjno za svakodnevno gledanje, a boje bi trebale biti pastelnih tonova.

 

Najbolje je, da zaključimo, imati jednobojan pod, u vidu parketa, zidove u dve nijanse pastelne boje ili dve kompatibilne pastelne boje, a onda „dati mašti na volju“ i dekorisati sobu interesantnom zavesom, tepihom, lusterom i sl. I tada, takođe, ne treba preterivati sa šarenilom već se treba voditi jednim stilom ili jednom temom. Na primer Vini Pu ili neki drugi dečiji junak, u zavisnosti od uzrasta.

 

Preporuka je da zavesa bude kratka, do radijatora, jer je kao takva manje nedostupna malom detetu. Sredina sobe bi trebala biti slobodna, za dečiju igru. Po obodu su krevetac ili krevet, orman za garderobu, fotelja za dojenje bebe ili, ako je i malo starije dete u pitanju može se postaviti neka dečija fotelja, i naravno stočić i stolica, veličine u zavisnosti od uzrasta.