/11 /11

Kako pojašnjava doktorka, nakon otpusta kontakt majki sa decom je minimalan. Poseta im je dozvoljena jednom dnevno, a očevima jednom nedeljno. Majke ne mogu da daju mleko svojoj deci. Prevremeno rođene bebe, čije su majke otpuštene, hrane se mlečnim formulama za prevremeno rođenu decu, a ne majčinim mlekom. Majke su onemogućene da dolaze i izmlazavaju se, jer soba za to ne postoji.

- Kada bebe budu sposobne za podoj, to im se neće omogućiti, jer nema sobe ni za podoj. Nakon par nedelja će majka odvesti dete kući, a da ga do tada nije uzela u ruke, nije nahranila svojim mlekom, niti stavila na grudi. Dugotrajna separacija utiče na laktaciju porodilje i većina od njih ne sačuva mleko. Odvajanje majke od deteta nosi dugotrajne posledice. Deca odvojena od majke imaju u znatno većem procentu razvojne posledice, sklonija su anksioznosti, reakcijama povlačenja. Tokom hospitalizacije pokazuju veću sklonost ka infekcijama - objašnjava dr Stanković.

Savremena neonatologija primenjuje princip neodvajanja majke od deteta, pa je najvažniji postulat moderne neonatologije neodvajanje porodice. U Srbiji je to, međutim, naopako postavljeno.

- Prevremeno rođena deca su najčešće iz rizičnih trudnoća. Te trudnice zbog održavanja trudnoće imaju više nedelja hospitalizacije, a nakon porođaja ih za par dana odvajamo od deteta i šaljemo ih kući. Kako je odjednom značaj majke u životu novorođenog deteta zaboravljen i koji su razlozi za otpuštanje majki prevremeno rođene dece. Odgovor je da u porodilištima nema dovoljno mesta za zadržavanje majki te dece. Ova mera štednje pretvara neonatologiju u servis za bebe. Kad ih popravimo i postignu težinu od 2.100 do 2.200 grama šaljemo ih kući. Šteta napravljena prevremeno rođenim bebama koje su odvojene od majke trenutno nije vidljiva, ali je dugoročna. Temelji života i zdravlja tog deteta su pogrešno postavljeni - tvrdi doktorka.

Ona kaže da ovo nije antidržavna kampanja, već vapaj stručnjaka da se nešto promeni!

- Prava briga za potomstvo je humani odnos prema porodilji i njenom detetu. Majkama treba pružiti podršku, osloboditi je od svih ostalih obaveza i dozvoliti joj da bude uz svoju bebu. Ne pomažemo majkama ako preuzmemo na sebe negu i hranjenje deteta. Takvim postupkom šaljemo pogrešnu poruku i stvaramo osećaj nesigurnosti kod tih žena. Zato molim sve nadležne da nađemo način da majke ostanu što duže uz svoju prevremeno rođenu decu, a kad ih otpustimo da im obezbedimo prostor gde bi mogle da se izmlazaju i doje svoju decu. Sa malo volje i truda to možemo da obezbedimo - zaključuje dr Stanković.

Spajanje bolnica radi bolje nege beba!

Jedan od planova, jeste da se u narednom periodu oformi pet perinatalnih centara, koji uključuju tri specijalnosti - pedijatriju, neonatologiju i ginekologiju pod jednim krovom, s ciljem da se smanji smrtnost novorođenčadi. Kako je “Blic” već pisao, za početak Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj i Klinika za neonatologiju biće spojene u jednu, po modelu češkog lekara Riharda Plavke, koji će u svemu ovome pomoći srpskom zdravstvu. Po planu ovog češkog stručnjaka dva centra biće napravljena u Beogradu i po jedan u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Takođe, biće formirana i tri regionalna centra u Novom Pazaru, Užicu i Subotici, za lakše slučajeve.

Takođe, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i njegov češki kolega ministar Svetoplik Nemeček dogovorili su se da Srbija što pre obezbedi uslove da se najveći broj, do 90 odsto, dece rođene pre 32. nedelje ili sa težinom do 1.500 grama, u potpunosti zbrine u odeljenjima neonatalne intenzivne nege u prostoru porodilišta tercijarnih perinatalnih centara.

Isto tako, potrebno je da se na vreme obezbedi transport za trudnice koje imaju rizičnu trudnoću kako bi se porodile u porodilištima tercijarnih perinatalnih centara.

Izvor: blic.rs/Sonja Todorović