Znamo koliko je nedostatak krvi ozbiljan problem ne samo kod nas već svuda u svetu. Jedna od mogućnosti da se nađe neograničeni izvor ne samo krvi, krvnih ćelija već i krvnih matičnih ćelija radi lečenja velikog broja bolesti, uključujući leukemiju, jeste preko embrionalnih matičnih ćelija. Kao takve, embrionalne matične ćelije mogu da se diferenciraju, odnosno one su izvor za 220 ćelijskih tipova ljudskog organizma.

 

- Mi smo diferencijaciju ljudskih embrionalnih matičnih ćelija ovoga puta odveli u tom pravcu da nam upravo daju ćelije krvi koje smo transplantirali u modele životinja i videli njihovu rekonstrukciju i dalju fiziološku ulogu - kaže dr Stojković, čiji je rad objavljen pre dva dana u renomiranom stručnom časopisu „Cell Stem Cell“.

 

Stojković za „Blic“ objašnjava kako je došlo do uspešnog lečenja povreda kičmene moždine i Parkinsonove bolesti kod pacova.

 

- Ljudske embrionalne matične ćelije diferencirali smo u funkcionalne ćelije sa nervnim karakteristikama, tj. ćelije koje su kasnije motorni neuroni, oligodendrociti, astrociti, ćelije koje produkuju DOPA, vrlo važni izvor ćelija za eventualnu terapiju povrede kičmene moždine i Parkinsonove bolesti kod ljudi. Ovaj rad dokazuje da naš laboratorijski sistem omogućava dobijanje svih tih ćelija pod kontrolisanim uslovima, što nas dovodi korak bliže terapiji kod ovih bolesti, ali i ispitivanju novih lekova direktno na tim ćelijama, a ne na ljudima - ističe Stojković, koji ne može da precizira kada će eksperimenti biti izvedeni na ljudima.

 

- Nervne ćelije će vrlo brzo naći put do pacijenata, jer sve više naučnika i lekara radi s njima i sve je više dokaza za njihovu praktičnu primenu - objašnjava Stojković, dodajući da sve to može da se radi i u Srbiji.

 

Problem nije u kvalifikovanim ljudima nego za to treba jedna ustanova koja ima potrebne instrumente i potrošni materijal i u kojoj će naši ljudi da se skupe i pored bavljenja naukom i primenjenom medicinom obučavaju mlade ljude da bi isti ostali kod kuće i tamo radili. Kao da su drugi bolji od nas - konstatuje Stojković, koji poslednjih meseci živi na relaciji Leskovac - Valensija.

 

- U Leskovcu počinjemo da se bavimo naukom. Već u avgustu dolaze saradnici sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Moram da kažem da su prostor i sredstva koja imamo na raspolaganju vrlo ograničeni. Takav će nam biti i tempo ujedno i zbog toga što je, nažalost, deo novca obezbeđen iz nacionalnog investicionog plana, ali opština Leskovac nije podmirila neke stare dugove, tako da su ta sredstva kojim bismo nabavili dodatnu opremu blokirana. Za neke stvari mi nije krivo, znam da smo mi zemlja u razvoju i da novca možda nema dovoljno, ali mi je krivo da, dok ostali istražuju brzinom svetlosti, mi kod kuće jurimo za njima brzinom jednog puža jer negde neko drži neke papire i odluke u pisaćem stolu - kaže Stojković.