/11 /11

Srećom, moderna medicina napravila je znatne pomake u polju medikamentozne terapije, ali ono što je još važnije u polju regeneracije srčanog mišića.

Kao i u drugim poljima medicine, matične ćelije prikazuju jednu univerzalnu karakteristiku koja ide u korist terapiji posle infarkta miokarda. Imaju izuzetan anti-inflamatorni kapacitet. Na žalost, u ovom momentu, nije moguće primeniti ovu vrstu terapije kod pacijenata koji dožive infarkt miokarda, odmah po dolasku u koronarnu jedinicu. To je budućnost.

Pored ove, matične ćelije imaju i sjajan potencijal u regeneraciji tkiva srčanog mičića. Različite vrste matičnih ćelija su do sada pokazale mogućnost diferencijacije u ćelije srčanog mičića (miokarda). Mogućnost terapije ovakvih stanja se danas nalazi na listama kliničkih ispitivanja mnogih vodećih svetskih institucija. Istraživanja su u raznim fazama, ali su neka veoma odmakla i u sledećih par godina možemo očekivati da će se pojaviti u kliničkoj praksi.

Ovo je jedan, zaista, neverovatan pomak, jer bi to značilo praktično "vraćanje iz mrtvih".

Da bi bilo jasnije o čemu ovde pričamo, u kratkim crtama osvrćemo se na infarkt miokarda (IM):

• IM nastaje kada se neki od koronarnih krvnih sudova (krvni sudovi
• srčanog mišića), blokira ili opstruira i time dovede do značajnog
• smanjenja ili potpunog obustavljanja dotoka krvi do tkiva
• miokarda. Ovo rezultira u naglom odumiranju tkiva srčanog mišića,
• ishemiji.

Imajući ovo u vidu, činjenica da su matične ćelije sposobne da odumrlo tkivo zamene živim, viabilnim tkivom, znači da se oštećenom organu skoro u potpunosti vraćaju sve funkcije koje je imao pre nastalog oštećenja.

Ovo je krajnji cilj regenerativne medicine.

Međutim, kao što IM nije jedino oboljenje koje napada srce, tako ni regenerativna medicina nije jedini pristup lečenju.

U slučajevima oboljevanja srčanih zalistaka (valvula), primenjuje se nešto drugačiji, možda čak i impresivniji metod lečenja. Tkivni inženjering.

Ovo znaći da se oštećeni deo organa ili ceo organ, u laboratorijskim uslovima, mogu u potpunosti "izraditi" od tkiva ili matičnih ćelija obolele osobe. Ovakvo tkivo se, potom, može transplantirati nazad u pacijenta, bez opasnosti od odbacivanja ili drugih neželjenih efekata.

Nije naučna fantastika, nije san, desilo se.

Stručnjaci u Americi razvijaju tenologiju kojom bi mogli da separacijom ćelija iz male količine tkiva pacijenta "sagrade" srčanu valvulu, koju bi mogli "uvežbati" u laboratorijskim uslovima pre procesa transplantacije u pacijenta. Ovakva valvula bi bila sasvim spremna da preuzme sve funkcije obolelog tkiva, istog momenta, bez naknadne potrebe za specifičnom terapijom.

Institut u Švajcarskoj je u procesu razvijanja procedure za diferencijaciju matičnih ćelija u nekoliko različitih vrsta tkiva potrebnih u kardiologiji. Među njima nalazi se i diferencijacija u tkivo srčanih zalistaka.

Nekoliko velikih medicinskih Univerzitetskih Instituta širom Evrope, trenutno implementira terapiju na oštećenom srčanom mišiću matičnim ćelijama. Ove ćelije uglavnom potiču iz koštane srži pacijenta, javnih banka krvi pupčanika ili direktnih donacija. Rezultati su veoma impresivini i omogućavaju pacijentima da nastave svoj život na najkvalitetniji mogući način. U mnogim slučajevima, ovakva terpija se pokazuje kao znatno bolje rešenje u odnosu na medikamentoznu terapiju.

Problem sa ovakvom vrstom terapije jeste upravo to zašto se trenutno nalazi na Univerzitetskim Institutima, a ne u široj primeni? Zato što je ovo tek početak ovakvog lečenja. Još uvek postoji veliki broj nepoznanica. Za sada nema dugoročne studije koja može da nam ukaže na to kakvo je stanje miokarda posle terapije, pored toga što kratkoročno pokazuje izvanredan napredak.

Ovakve studije se sprovode i u našoj zemlji i to pokazuje i potvrđuje činjenicu da naši stručnjaci i pored svih teških vremena i loših uslova, uspevaju da budu na jednakom nivou kao njihove kolege širom sveta.

Sve ove nepoznanice su samo stvar vremena. Terapija matičnim ćelijama, bilo kroz polje regenerativne medicine ili kroz tkivni inženjering, koji je u sklopu iste, danas je realnost. Pitanje je momenta kada će ove procedure postati redovna klinička praksa, kao što je danas koronarna kateterizacija.

Konačni cilj je kompletan oporavak ili kompletna regeneracija.

Kako god Vam više odgovara.