/11 /11

Malina (lat. Rubus idaeus) je višegodišnja samonikla biljka i ima zeljastu stabljiku. Grm naraste i do 250 cm u visinu. Rasprostranjena je u Evropi i severnoj Aziji. Najveći proizvođač malina je Rusija.

Malina sadrži čak 85 odsto vode, oko deset odsto šećera - glukozu i fruktozu, pektine, biljna vlakna, organske kiseline - limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju, aromatične materije, flavonoide i alkaloide. Bogata je vitaminom C i beta-karotinom, odnosno provitaminom A. Sadrži i vitamine grupe B, kao i minerale kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, pa čak i jod.

Njeni plodovi se koriste i u lečenju astme, ekcema, kao i za poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata.

Zbog visokog sadržaja C vitamina dobra je i kod trežnjenja.

Osim svežih ili suvih plodova, u lekovite svrhe se koristi i lišće, još bogatije vitaminom C. Od lišća, korena i suvih malina prave se čajevi za upaljeno grlo, jačanje srca, lečenje hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, kao i za jačanje organizma.

Sveže maline se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.