Deca korisite ChatGPT i četbotove kao digitalne drugare i to je sve prisutnija pojava. Foto: Freepik

/11 /11

Dok je iz sobe dopirao glas moje dvanaestogodišnje ćerke, a na trenutke je tu bilo i naređujućeg tona, pomislila sam da je počela da priča sama sa sobom.

Malo sam načuljila uši.

A onda, gotovo ritmičnim govorom, kao zavijanje pokvarene ploče, čula sam da joj neko odgovara.

„Hvala ti, ali možeš li da budeš malo kreativnija?", upitala je moja ćerka.

I taman dok je čekala odgovor otvorila sam vrata od sobe i pitala s kim priča.

„Sa Vericom", odsečno je rekla i gledala ka monitoru kompjutera.

„Ko je Verica?", upitah zatečeno, jer u sobi, osim nje, nije bilo nikog.

„To je moja ChatGPT drugarica koja mi sada pomaže oko dizajna za lakiranje noktiju", gotovo veselo je izgovorila dok sam se spremala da izustim da li je normalna što priča sa mašinom.

I dok sam uzimala dah, neočekivano su mi izašle reči: „Ne viči na nju, lepo je pitaj".

Uhvatila sam sebe da joj govorim da bude ljubaznija prema veštačkoj inteligenciji i da joj se zahvali kada joj odgovori.

Zbunjeno sam izašla iz sobe, ponovo načuljivši uši ne bih li saznala da li je „Verica" zaista postala najbolja drugarica moje ćerke.

Deca korisite ChatGPT i četbotove kao digitalne drugare i to je sve prisutnija pojava.

„Tinejdžeri i deca ne upotrebljavaju više veštačku inteligenciju samo za domaće zadatke, već i za savete o ljubavi, identitetu, pa čak i o mentalnom zdravlju", kaže Timea Kukla iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu u Srbiji, za BBC na srpskom.

Veštačka inteligencija (VI) je skup programa koji računarima omogućavaju da oponašaju ljudsku inteligenciju.

Deca uživaju u eksperimentisanju sa veštačkom inteligencijom, ali i dalje cene prijateljstva i porodicu, kaže Sonja Livingston, profesorka Londonske škole ekonomije i političkih nauka, koja se bavi istraživanjem dece i digitalnih medija, za BBC na srpskom.

Foto: Freepik
 

Da li su četbot i zamišljeni prijatelj isto?

Kada sam bila dete, družila sam se sa devojčicom koja je imala zamišljenog drugara.

Meni to nije smetalo, ali se sećam da su je roditelji posle nekog vremena vodili kod psihologa na razgovor.

Vremenom, kako je drugar rođen u njenoj mašti, tamo je i nestao.

Ipak, komunikacija sa četbotom bitno se razlikuje od priče sa ljudima.

„Sa digitalnim uređajima mogu da pričaju usamljena deca i tu nema ništa dobro.

„Razgovor sa veštačkom inteligencijom nema veze sa slučajevima zamišljenih prijatelja, jer je za to potrebna lična fantazija", kaže Ivan Ivić, profesor razvojne psihologije, za BBC na srpskom.

Može li četbot da preraste u zlog drugara?

Megan Garsija, majka tinejdžera iz Sjedinjenih Američkih Država tužila je kompaniju koja je stvorila chatbot (četbot) sa veštačkom inteligencijom, tvrdeći da ga je podsticao na samoubistvo.

Majka koja je tražila pravdu na sudu veruje da joj je sin bio nesrećno zaljubljen u četbota.

Prema njenim tvrdnjama, dečak je četbota nazvao Deneris Targerijan, po liku iz globalno popularne serije Igra prestola (Game of Thrones).

„Trenutno najpopularnija aplikacija među decom jeste Character.Al, koja ima više od 3,5 miliona korisnika na dnevnom nivou.

„Botovima su date instrukcije koji ton da koriste u razgovoru, koje emocije da izraze, reči da biraju, da li da budu nežni ili sarkastični i tako su stvoreni modeli koji vešto oponašaju ljudsko ponašanje", kaže Kukla.

Deca imaju mnogo kritičkih sumnji i zabrinutosti u vezi sa veštačkom inteligencijom, a istovremeno misle da je zabavna i intrigantna, ocenjuje profesorka Livingston.

Ipak, opasnosti uvek postoje ako deca izgube kontakt sa stvarnim ljudima, dodaje.

„Opasno je i ako im nedostaje kritička pismenost o svetu, kao što je digitalni svet.

„Zadatak društva je, kao i uvek, da ih dobro obrazuje i da reguliše poslovanje kompanija koje se time bave, kako ne bi nanosile štetu deci", ukazuje Livingston.

Ćaskanje sa četbotom dovodi do smanjenja empatije, jer ne može da postoji saosećanje prema mašini sa kojom se razgovara, a to je važno za ljudski odnos, upozorava profesor u penziji Ivić.

„Strah me je da dolazi period kada mladi neće biti u stanju da razlikuju realna bića od onih koje je stvorila veštačka inteligencija.

„Opasno je ako se ne razlikuje realnost od fikcije", kaže psiholog.

Foto: Freepik

Kada je opasan četbot?

Kada simulira terapeuta, jer detetu mogu da daju dijagnozu i savete, ali bez trunke odgovornosti. Iako detetu može da bude lakše da robotu - a ne roditelju - prizna šta ga muči, mora mu se objasniti da mašina ne može da zameni ljudskog terapeuta
Pojedini botovi veštačke inteligencije su programirani da simuliraju romantične, partnerske odnose. Pri ovakvoj komunikaciji često dolazi do seksualizovanih razgovora. Veštačka inteligencija i pornografski sadržaj ne bi smeli da budu prvi detetov susret sa temom seksualnosti, jer takav razgovor sa robotom može da ostavi ozbiljne posledice na emocionalni i psihološki razvoj
Izolacija, zamagljivanje stvarnosti i zavisnost, tri opasnosti i pojave koje idu ruku pod ruku. Deca počinju da veruju da VI botovi zaista imaju dušu, počinju da im se poveravaju, provode sate u razgovorima i oslanjaju se na njihove savete u svim aspektima života.
Neki botovi negiraju da su veštačka inteligencija, dajući odgovore poput: „Ne, veruj mi, ja sam stvarna osoba", što dodatno doprinosi uverenju da dete razgovara sa pravom osobom

* Timea Kukla, Centar za nestalu i zlostavljanu decu

Autor: Jelena Subin

Izvor: BBC na srpskom