ko oba roditelja imaju neželjene reakcije na neku vrstu bobičastog voća šanse su 60 odsto da će i dete imati isti problem. Foto: Freepik

/11 /11

Najčešći izazivači nutritivnih alergija su mleko, jaja, riba, morski plodovi, ali i trenutno aktuelno jagodičasto voće, među kojima prednjače jagode. Iako skoro da nema osobe koja nije iskusila neku neželjenu reakciju na određenu vrstu hrane, primarijus dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista za ishranu u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, kaže da su ove alergije zapravo veoma retke. Samo jedan odsto odraslih, i tri odsto dece ima znake alergijskih reakcija na pojedine namirnice.

- Najmlađe ove alergije pogađaju češće jer je njihov imuni sistem "nezreo" i smanjeno je stvaranje zaštitnih antitela. Međutim, razvijanjem imuniteta često dolazi do takozvanog prerastanja alergija - objašnjava dr Branka Konstantinović Birovljev.

Alergije na jagodičasto voće najčešće pogađaju one koji imaju oslabljen imunitet i genetske predispozicije. Primarijus dr Jelena Stojaković, načelnica Odeljenja za opštu medicinu u Domu zdravlja "Zvezdara", ističe da ako oba roditelja imaju neželjene reakcije na neku vrstu bobičastog voća šanse su 60 odsto da će i dete imati isti problem. Ovaj procenat se smanjuje na 30 do 40 odsto, ako samo jedan roditelj pati od alergijskih reakcija.

- Zbog toga je veoma važno postepeno uvoditi u ishranu ove namirnice i to tek posle prve godine života deteta. Ako se pojavi neka reakcija, kao što su osip, otok, svrab ili stomačni problemi, treba odmah prestati sa unošenjem te hrane i probati ponovo posle najmanje mesec dana. Ako se reakcija ponovi, ta namirnica se potpuno izbacuje iz ishrane deteta - kaže dr Stojaković.

Simptomi nutritivnih alergija su raznoliki i obuhvataju kožne i stomačne probleme, kijavicu, suzenje očiju, a u retkim slučajevima mogu dovesti do anafilaktičkog šoka. Pojava i prestanak simptoma su individualni i zavise od kompletnog stanja imunog sistema.

- Ako se znaci alergije jave u prvih pet do 30 minuta nakon uzimanja hrane, reakcije su uglavnom burne - objašnjava dr Stojaković. - Simptomi se mogu ispoljiti i posle šest sati, pa čak i posle nekoliko dana. Zbog toga je često teško utvrditi koja je konkretna namirnica izazvala neželjenu reakciju.

Prevencija je, kaže dr Branka Konstantinović Birovljev, najbolji lek:

- Veoma je važno da se ne ignorišu simptomi kao što su nadutost, umor, povremeno bol u želucu i promene raspoloženja, jer oni ukazuju da imunitet počinje da slabi. To je posledica intoksikacije organizma raznim materijama iz hrane, koja se sve više procesuira i puna je aditiva i pesticida.

Izvor: Novosti