Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Najvažniji početni saveti svakom roditelju
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 10.5.2018
Ako do sada niste znali za sve ove savete, ili bar veći deo, danas može biti prvi dan vašeg kretanja prema svesnom roditeljstvu i osveštanom roditelju.
|
/11
1. Naučite dete da je u redu pogrešiti, ali da iz svake greške izvuče pouku. Niko se nije rodio sveznajući i važno je ostaviti detetu prostora da uči kroz svoje greške i svoja istraživanja. Roditelj samo prati da je to fizički i emocionalno sigurno za dete.
2. Sigurno je da najveće posledice na dete ostavljaju kritike i "traženje dlake u jajetu", tj. ako uvek postoji primedba: "Još samo da je ovo bilo bolje", to na dete ostavlja trajne posledice. Najdalekosežnije posledice u negativnom smislu su uverenja kao što je: nisam dovoljno dobar, ne vredim, drugi su bolji od mene, potreba za perfekcionizmom. Činjenica je da ovo uverenje ne mora imati nikakve veze sa stvarnošću, da su to osobe koje odlično rade sve što rade, ali same sebe sabotiraju i imaju mnogo nesigurnosti, koje su rezultat ovog uverenja.
3. Svaki detetov problem je za njega vrlo stvaran, ma koliko to izgledalo beznačajno iz pozicije odraslih. Stoga dečje emocije i probleme treba shvatiti ozbiljno i treba mu pomoći da ih reši.
Često zbog vlastitih neispunjenih želja i očekivanja, ili zbog prevelike želje da detetu bude bolje nego što je bilo nama, vršimo nepotrebne pritiske na decu. U svemu tome se zanemari činjenica da svi imamo različite sklonosti, pa i naše dete.
Ponekad ti pritisci zbog vlastitih ambicija mogu kod deteta stvoriti odbojnost i prema nečemu što ono voli i za šta ima talenta. U svim tim pritiscima i kritikama dete se nauči plašiti da će pogrešiti kako nas ne bi razočaralo, pa to postaje emotivno-energetska i mentalna blokada ka postizanju rezultata. Isto tako, često se oblikuje uverenje da "nisam dovoljno dobar", što opet ima odraz u širokom spektru životnih područja.
5. Zbog velikih očekivanja roditelja i široko prisutnog duha čije je dete bolje, najgore u tome prođu deca. To ima svoje posledice na psihu i dovodi do stvaranja velikog broja perfekcionista, osećaja nedovoljne vrednosti, većeg procenta kratkovidosti kod dece… Setite se samo koliki broj dece nosi naočare već od ranih razreda osnovne škole.
6. Pomozite detetu da pronađe svoje talente, a svako ima neke talente i podržite ga u tome u čemu uživa, u onom za šta je stvoreno.
7. Razgovarajte i s malom decom iz pozicije očekivanja odgovornosti za svoje postupke i reči, a ne sa pozicije naredbe. Ponekad je naredba potrebna, ali mnogo manje nego što mislimo, naravno uz pravilnu komunikaciju. Ovo je veština koja
zahteva mnogo više objašnjenja i prakse.
8. Odvojite bar 15 minuta do pola sata dnevno koje ćete kvalitetno provesti s detetom, igrati se sa njim i učestvovati u zajedničkim aktivnostima u kojima će detetu biti i zabavno i ugodno. Ovo je mnogo važnije nego provesti cijeli dan pasivno u prisustvu deteta, kuvajući, spremajući ili obavljajući bilo koju drugu aktivnost, dok je dete na kompjuteru, gleda TV, ili provodi vreme na bilo koji drugi način.
1. Naučite dete da je u redu pogrešiti, ali da iz svake greške izvuče pouku. Niko se nije rodio sveznajući i važno je ostaviti detetu prostora da uči kroz svoje greške i svoja istraživanja. Roditelj samo prati da je to fizički i emocionalno sigurno za dete.
2. Sigurno je da najveće posledice na dete ostavljaju kritike i "traženje dlake u jajetu", tj. ako uvek postoji primedba: "Još samo da je ovo bilo bolje", to na dete ostavlja trajne posledice. Najdalekosežnije posledice u negativnom smislu su uverenja kao što je: nisam dovoljno dobar, ne vredim, drugi su bolji od mene, potreba za perfekcionizmom. Činjenica je da ovo uverenje ne mora imati nikakve veze sa stvarnošću, da su to osobe koje odlično rade sve što rade, ali same sebe sabotiraju i imaju mnogo nesigurnosti, koje su rezultat ovog uverenja.
3. Svaki detetov problem je za njega vrlo stvaran, ma koliko to izgledalo beznačajno iz pozicije odraslih. Stoga dečje emocije i probleme treba shvatiti ozbiljno i treba mu pomoći da ih reši.
4. Često zbog vlastitih neispunjenih želja i očekivanja, ili zbog prevelike želje da detetu bude bolje nego što je bilo nama, vršimo nepotrebne pritiske na decu. U svemu tome se zanemari činjenica da svi imamo različite sklonosti, pa i naše dete.Ponekad ti pritisci zbog vlastitih ambicija mogu kod deteta stvoriti odbojnost i prema nečemu što ono voli i za šta ima talenta. U svim tim pritiscima i kritikama dete se nauči plašiti da će pogrešiti kako nas ne bi razočaralo, pa to postaje emotivno-energetska i mentalna blokada ka postizanju rezultata. Isto tako, često se oblikuje uverenje da "nisam dovoljno dobar", što opet ima odraz u širokom spektru životnih područja.
5. Zbog velikih očekivanja roditelja i široko prisutnog duha čije je dete bolje, najgore u tome prođu deca. To ima svoje posledice na psihu i dovodi do stvaranja velikog broja perfekcionista, osećaja nedovoljne vrednosti, većeg procenta kratkovidosti kod dece… Setite se samo koliki broj dece nosi naočare već od ranih razreda osnovne škole.
6. Pomozite detetu da pronađe svoje talente, a svako ima neke talente i podržite ga u tome u čemu uživa, u onom za šta je stvoreno.
7. Razgovarajte i s malom decom iz pozicije očekivanja odgovornosti za svoje postupke i reči, a ne sa pozicije naredbe. Ponekad je naredba potrebna, ali mnogo manje nego što mislimo, naravno uz pravilnu komunikaciju. Ovo je veština kojazahteva mnogo više objašnjenja i prakse.
8. Odvojite bar 15 minuta do pola sata dnevno koje ćete kvalitetno provesti s detetom, igrati se sa njim i učestvovati u zajedničkim aktivnostima u kojima će detetu biti i zabavno i ugodno. Ovo je mnogo važnije nego provesti cijeli dan pasivno u prisustvu deteta, kuvajući, spremajući ili obavljajući bilo koju drugu aktivnost, dok je dete na kompjuteru, gleda TV, ili provodi vreme na bilo koji drugi način.
Izvor: Roditelji.hr
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
“Uzmi knjigu malo, jesi li učio danas?”
Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznal...
15
Domaći zadatak „u zadnji čas“, učenje nekoliko lekcija za dan i „borba sa gradivom“ za sutrašnji test? Ako ste prepoznal...
15
Roditeljstvo je teško ako ga dobro radiš
“Generacija infantilnih majki koje sebi dopuste izlazak u klub u degutantnoj odeći i ne vide da je majčinstvo predivna s...10
“Generacija infantilnih majki koje sebi dopuste izlazak u klub u degutantnoj odeći i ne vide da je majčinstvo predivna s...
10
Mamina mama je više vezana za unuke od tat...
Mamina mama obično ima jaču vezu sa svojim unucima, naučnici veruju zato što je ona rodila ćerku koja je rodila to unuče...10
Mamina mama obično ima jaču vezu sa svojim unucima, naučnici veruju zato što je ona rodila ćerku koja je rodila to unuče...
10
