/11 /11

Naime, snimanju pesme je prethodilo opsežno istraživanje “muzičkog ukusa” kod beba, tokom kojeg je otkriveno da deca najbolje reaguju na optimističnu melodiju u durskom ključu koja je jednostavna i vrti se u krug.

Pritom su korišćeni razni instrumenti kao element iznenađenja, objašnjava ekspertkinja za razvoj dece Kaspar Adiman.

Adiman je zajedno sa muzičkom psihološkinjom Lorin Stjuart angažovala dobitnicu Gremija Imogen Hip, koja je i sama majka 18-mesečne devojčice, da napiše četiri test melodije. Dve su bile spore, a dve brze. Kada su ih puštale roditeljima i bebama, najbolje reakcije je izazvala optimistična pesmica.

Hip je potom u melodiju ubacila omiljene zvuke beba koje su izglasali roditelji, poput uzvika “bu”, oglašavanja raznih životinja, smeha, poljupca i jednostavnih slogova “pa” i “ba”, za koje se ispostavilo da ih bebe obožavaju.

Kada je 20 dece čulo konačnu verziju “Vesele pesme”, bili su u zanosu, kaže Adiman. “Iako nije reč o potpuno naučnom metodu, mogu samouvereno i s naučne tačke gledišta, da tvrdim da je bilo efekta”, ističe ona.

Istraživači dalje planiraju da analiziraju psihološke reakcije dece na “Veselu pesmu”.

Izvor: YouTube /N1