Ako deci šaljemo poruke – budi hrabra, ne plači, nemoj da se plašiš i slično, njima će biti teško da razumeju šta se dešava i da se izbore s gubitkom. Foto: Freepik.com

/11 /11

Roditelji nerado s decom razgovaraju o smrti, a kada neko drag umre, ne znaju kako to deci da kažu, da li da ih vode na sahranu, kako da im pomognu da se izbore s tugom. Odgovore na ova pitanja daju psiholozi Aleksandra Jovanović Mađar i Vesna Janjević Popović.

Vest o smrti drage osobe deci treba reći što pre, otvoreno i veoma pažljivo, jezikom primerenim uzrastu deteta i koji će ono razumeti, smatraju obe.


Ne skrivajte svoju tugu

– Tuga, bes, odbijanje da se pomire s istinom najčešće su dečje reakcije na saznanje da je izgubilo nekog dragog. Te reakcije moraju se prihvatiti i dete treba pustiti da iskaže svoja osećanja – kaže Vesna Janjević Popović, psiholog u Osnovnoj školi „20. oktobar“, i dodaje da roditelji često čine suprotno kako bi dete zaštitili od negativnih osećanja.

Nije dobro, kaže ona, ni da se izbegava razgovor o preminulom i sklanjaju njegove slike iz kuće. Dečji pisac Jasminka Petrović u „Pametnoj knjizi za mame i tate“ piše: „Dozvolite detetu da iskaže tugu kroz plač, razgovor, crtanje, igru. Ako deci šaljemo poruke – budi hrabar, ne plači, nemoj da se plašiš i sl., njima će biti teško da razumeju šta se dešava i da se izbore s gubitkom“.
 

Aleksandra Jovanović Mađar ukazuje na to da roditeljsko skrivanje tuge pred detetom njemu neće pomoći da se izbori s tugom. – Roditelji ne treba da se pretvaraju pred detetom kako ih ne boli gubitak drage osobe i kako nisu tužni – kaže ona.

Pet najčešćih pitanja

Pitanja o smrti roditeljima najviše postavljaju deca mlađa od pet godina jer ona, za razliku od onih malo starijih, imaju nejasnu predstavu o smrti. Evo šta najčešće pitaju i kako im treba, odnosno kako ne treba odgovoriti:


Da li ćeš i ti umreti

Ispravan odgovor: „ostaću uz tebe još dugo, dugo“ ili: „kada ti odrasteš i budeš imao decu, rado ću se igrati s njima“.

Pogrešni odgovori koji dete zbunjuju: „ne, neću, sve dok ti ne odrasteš“, jer dete može da pomisli: „bolje je da ne odrastem, ponašaću se kao beba“.


Da li ću ja umreti

Ispravan odgovor: „nećeš još dugo, dugo, dugo“.

Pogrešni odgovori: „naravno da nećeš“ ili: „jednom hoćeš“ ili: „deca ne umiru, samo stari i bolesni“.


Šta znači umreti

Ispravan odgovor: „umreti znači kada ljudi prestanu da dišu, gledaju, osećaju i kreću se“.

Pogrešni odgovori: „ljudi tada kao da spavaju“. Ovaj odgovor dete može da navede da pomisli: „ako je to tako, onda će se moji baka i deka probuditi!“ Tako će možda početi da se opire spavanju iz straha da i ono može da umre ako zaspi.


Zašto je umro

Ispravan odgovor: „ponekad ne znamo zašto neko umre. A ako je osoba jako stara, kaže se da je bila spremna da umre. Uradila je sve što je želela da uradi“. Ili, ako je osoba bila bolesna, kaže se: „bila je bolesna, većina ljudi kada se razboli bude bolje i ozdravi. Neki, nažalost, ne“.

Pogrešan odgovor: „bila je bolesna“, jer dete može da se uplaši kada bude bolesno, da će i ono umreti.


Gde je on sada

Ispravan odgovor: „sada je s Bogom, Bog čuva one koji umru, ali sve što je bilo dobro kod njega ostaje s nama, to ne umire“.

Pogrešni odgovori: „na nebu i gleda nas“. Dete može da pomisli: „šta će biti kada ja nisam dobra, može da me vidi“.

Ili: „sada je s Bogom zato što je bila dobra osoba“, dete može da pomisli: „bolje da ja ne budem dobra da ne umrem“. Ili: „svuda oko nas, samo mi ne možemo da ga vidimo“. Ovakav odgovor može dete da navede na pomisao da se umrla osoba negde skriva, da može iznenada da iskoči odnekud i počinje da se plaši zbog toga.


Najmlađi lakše prebrode

Obično se smatra da deca lakše podnose gubitak drage osobe nego odrasli. To je tačno, kaže Aleksandra Jovanović Mađar, i objašnjava da je glavni razlog za to činjenica da su deca manje vremena provela sa osobom koje više nema.

– Mladi se bolje regenerišu, stiču više novih iskustava od starijih i više se nego odrasli vezuju za neke nove ljude. Za razliku od dece, odrasle s preminulima vezuje više provedenog vremena i zajedničkih iskustava, njihov bol je zreliji i trajniji – kaže ona.

 
Reakcije: šok, bes, agresija

DVOGODIŠNJACI: nesanica, šok, intenzivno protestuju.

OD 3 DO 5 GODINA: konfuzija, noćne more, mokrenje u krevetu, mucanje, psovanje, prkos, ponašaju se kao da su mnogo mlađi.

OD 6 DO 8 GODINA: teže da razumeju šta je smrt, traže da im se daju jasni i konkretni odgovori na pitanja koja postavljaju, pomešana su im osećanja besa i tuge.

OD 9 DO 13 GODINA: šok, zabrinutost, teskoba, fobije, preokupacija morbidnim sadržajima.

ADOLESCENTI: povlačenje u sebe, odbijanje da se prihvati istina, bes, šok, agresivni ispadi.

  
Malu decu ne treba voditi na sahranu

Aleksandra Jovanović Mađar objašnjava da dete do pet godina treba štititi od stresa i stresnih događaja kad god je to moguće. Zato, kaže, nije preporučljivo decu ovog uzrasta voditi na sahranu. – Osetljivoj deci mogu dugo da ostanu urezane slike pokopa njemu drage osobe. Umesto da dete vodite na sahranu, bolje je da ga kasnije odvedete da obiđe grobno mesto i ostavi cveće.

Izvor: Blic.rs