85.677 registrovanih članova

Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.

Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?

Da, želim da odustanem!

Ne, nastavljam sa takmičenjem!

Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".

Saznajte više.

BEBA

Prijavi se za newsletter!

Odgajanje na farmi jača imuni sistem beba

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 14.8.2019

Novo istraživanje koje upoređuje bebe iz Amiša i bebe u gradu u Ohaju otkrilo je značajnu razliku u fekalnim bakterijama.

Ključne reči:

John Oxley Library / Wikimedia

/11

Život u blizini domaćih života može imati blagotvoran uticaj na nečiji imuni sistem, pokazalo je novo istraživanje sa Univerziteta Ohio Stejt Univerziteta. Studija objavljena u časopisu analizirala je bakterije pronađene u fekalnoj materiji koja su pripadala 10 beba iz Ohaja u dobi od 6-12 meseci, od kojih su pet bili Amiša i živeli na farmama sa stokom, konjima i ovcima, a pet u urbanim sredinama bez izloženosti stoci, iako su imali kućne ljubimce mačke ili pse.

Fekalni uzorci od Amiških beba otkrili su bogate i raznolike mikrobne zajednice sa većom raznovrsnošću i obiljem od beba iz grada u kojima žive. Ovo nije posebno iznenađujuće, jer su prethodna istraživanja otkrila poboljšano funkcionisanje umunog sistema, kao i smanjenu stopu astme i alergija kod dece odgajanih na farmama i to pripisuju manje sanitarnom načinu života.

Ali istraživači države Ohio želeli su da naprave korak dalje i videli su kako bi presađvanje ovih bakterija u prasadi bez klica uticalo na funkciju imunog sistema prasadi. Od beba su uzimali različite uzorke bakterija, mešali ih u mlečnu formulu i njime hranili bebe svinje. Po rečima koautora studije Gourapure, profesora na Fakultetu za hranu, poljoprivredu i nauku o životnoj sredini i naučnoistraživački program za životinje u hrani,

"Želeli smo da vidimo šta se dešava u ranom razvoju imunog sistema kada su novorođene svinje sa crevima bez klica dobili mikrobe creva od ljudskih beba odgajanih u različitim okruženjima... Zaista postojala je velika razlika u stvaranju kritičnih imunih ćelija."

Dnevni list izveštava da su istraživači videli "vezu između različitih mikroba iz amiša creva i snažnijeg razvoja imunih ćelija, posebno limfoidne i mijeloidne ćelije u crevima. "A ove imune ćelije su kritične za optimalno funkcionisanje metaboličkih procesa i suzbijanje zaraznih bolesti.

Pojave ove studije nije da svi treba iskoristiti i preseliti na farme da bi smo odgajali svoju decu (koliko je to simpatično), ali da prioritet izlaganja naše dece prirodnom okruženju od najranijeg uzrasta; ili, kao što je Gourapoura rekao: "Ovo je jedan način da kažete da svoju decu ne treba da zatvorite u četiri zida."

Život u blizini domaćih životinja može imati blagotvoran uticaj na dečiji imuni sistem, pokazalo je novo istraživanje sa Univerziteta Ohio Stejt Univerziteta. Studija objavljena u časopisu analizirala je bakterije pronađene u fekalnoj materiji koja su pripadala 10 beba iz Ohaja u dobi od 6-12 meseci, od kojih su pet bili Amiša i živeli na farmama sa stokom, konjima i ovcima, a pet u urbanim sredinama bez izloženosti stoci, iako su imali kućne ljubimce mačke ili pse.

Ali istraživači države Ohajo želeli su da naprave korak dalje i videli su kako bi presađvanje ovih bakterija u prasadi bez klica uticalo na funkciju imunog sistema prasadi. Od beba su uzimali različite uzorke bakterija, mešali ih u mlečnu formulu i njime hranili bebe svinje.

Po rečima koautora studije Gourapure, profesora na Fakultetu za hranu, poljoprivredu i nauku o životnoj sredini i naučnoistraživački program za životinje u hrani,

Obično su takva istraživanja sprovedena na glodarima, ali ovo je loša podudarnost za ljude; svinje su bliže u pogledu svoje anatomije, imune funkcije, genetike i fiziologije. Kako je Gourapoura rekao, "Ovo je važan korak jer otvara vrata za bolje istraživanje detalja o mikrobnim vezama između creva i imunog sistema respiratornog trakta kod novorođenčadi."

Pojava ove studije nije da svi treba da svi treba da iskoriste i presele se na farme da bi odgajali svoju decu (koliko je to simpatično), ali da prioritet izlaganja naše dece bude prirodno okruženje od najranijeg uzrasta; ili, kao što je Gourapoura rekao: "Ovo je jedan način da kažete da svoju decu ne treba da zatvorite u četiri zida."

Prevod: treehugger.com