/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Iako su takva deca često radno i seksualno eksploatisana, izložena nasilju i diskriminaciji, naši zakoni ih ne prepoznaju kao žrtve, naveo je Pašalić.

- Kompleksan problem te dece se može rešiti jedino uključivanjem svih nadležnih institucija kao i celog društva - poručio je zaštitnik građana u saopštenju povodom 12. aprila, Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici.

Pašalić je dodao da je zaštitnik građana u svojim ranijim izveštajima ukazivao na probleme sa kojima se ova deca suočavaju.
Kao značajan problem naveo je da Zakon o javnom redu i miru kriminalizuje prosjačenje, pa tako i dečju, zatim dečju prostituciju i druge oblike eksploatacije dece.

Pašalić navodi da otklanjanje ovih propusta zahteva da se odgovarajućim zakonodavnim merama obezbedi dekriminalizacija dece koja su izložena najgorim oblicima dečjeg rada i obezbedi im status žrtve, kao i druge zaštite i usluge za oporavak i reintegraciju u zajednicu.

Iako se ne zna tačan broj, evidentno je da se veliki broj dece nalazi u uličnoj situaciji.
Prema zvaničnim podacima, navodi se u saopštenju, polovina dece uključene u prosjačenje su uzrasta od 10 do 14 godina, a čak je 45 odsto ove dece starosti od godinu dana do 10 godina, dve trećine čine dečaci.
Prema rečima same dece, siromaštvo je prvenstveno povod da započnu sa radom na ulici.

Ključni izazovi u suzbijanju i zaštiti dece u uličnoj situaciji od različitih oblika eksploatacije i drugih kršenja prava ogledaju se u nedostatku adekvatnih programa za pomoć i podršku kao i u nedostatku adekvatnih programa za smeštaj, oporavak i reintegraciju dece, a takođe i u nedovoljno razvijenoj multiresorskoj saradnji ministarstava u čijoj su nadležnosti poslovi porodično-pravne i socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova, zdravlja i obrazovanja, smatra Pašalić.

Izvor: blic