/11 /11

O stvarnim blagodetima i pozitivnim efektima plivanja na rast i razvoj dece razgovarali smo sa Milanom Kojićem, doktorantom kineziterapije (lat. kinesis-pokret: lečenje kretanjem, pokretom) i vlasnikom sportske školice „ Pokret za okret“ u Beogradu, kroz čiji je program obuke plivanja prošlo više hiljada mališana.

 - U intrauterinom periodu plod se zapravo razvija u tečnosti. Urođeni refleks zatvaranja dušnika omogućava da se beba ne udavi. Taj refleks se najčešće održava  do šestog meseca života bebe. Zahvaljujući njemu, moguć je porođaj u bazenu, što je u nekim zemljama veoma popularno jer je taj vid jednostavniji i lakši za mame. Zato su prvih šest meseci idealno vreme da se beba uključi u program plivanja. Bebe su veoma „plovne“, one zapravo spontano plutaju u vodi. Razlog tome je veliki procenat vode i masnog tkiva u njihovom telu. Time su kod najmlađih već rešena dva najveća problema u obuci plivanja: plutanje i disanje -  pojašanjava Milan Kojić i dodaje da je najbolje bebu uključiti u program obuke čim napuni tri meseca.

 Takvi programi postoje i kod nas, u Beogradu. Prema rečima sagovornika Baby planete, a s obzirom na to da je reč o odojčadi, higijenski uslovi su najbitniji za kvalitetno i nesmetano sprovođenje ovakvog programa, a zatim i temperatura vode koja treba da bude između 29 i 31 stepena Celzijusa.

Iako bebe generalno već sa tri meseca mogu da „proplivaju“, kada je preporučljivo pa čak i najbolje upisati dete na obuku plivanja, možemo reći da je to ipak krajnje individualno i da zavisi od više faktora. U svakom slučaju, do treće godine uz decu na obuci plivanja obavezno je prisustvo roditelja. Kako navodi Milan Kojić, mnogo je korisnije za mališane da obuku počnu da pohađaju kada su spremni, dovoljno stasali i porasli, znaju na pravi način da trče i imaju dobru koordinaciji rada nogu i ruku. Ipak, najvažniji je zdravstveni uslov  - da dete u vodi može da izdrži  do 40 minuta. Jer njihov termoregulacioni sistem je  još u razvoju pa mršava deca sa malim procentom masti već posle dvadesetak minuta mogu imati problem.

-  Drugi važan faktor je površina tela: što je ona veća, dete lakše pluta i održava se u vodi, a to veoma olakšava obuku. To zapravo znači da krupnija deca lakše ulaze u program obuke plivanja. Treći značajan faktor za učenje plivanja je razvijenost koordinacije rada ruku (dete zna barem da pruženim rukama kruži na pravi način), te koordinacije rada nogu (zna da trči na pravi način). Koordinacija i svesnost o pokretu veoma teško se postižu u bazenu, jer  je deci dominantna misao da se ne nagutaju vode  i da kako god mogu ostanu na površini - pojašnjava Milan Kojić.

Ipak, da bi dete imalo veću zdravstvenu koristi od plivanja i da bi se mišići pravilno razvijali, potrebno je da u toku časa prepliva određene deonice. Sam proces obuke nema sve one pozitivne zdravstvene efekte koje očekujemo, jer u dovoljnoj meri nema kretanja i mišićnih naprezanja koji bi ubrzali srčani rad i povećali plućnu ventilaciju. To je kjlučni razlog zbog kog je veoma bitno pravovremeno uključiti dete u obuku, upozorava sagovornik Baby planete.

Šta to znači?  To znači da proces obuke plivanja ne treba da traje duže od 30 časova. Jer najveći broj dece između pete i šeste godine, naravno uz dovoljno razvijenu koordinaciju ruku (pravilno kruži pruženim rukama napred i nazad), koordinaciju ruku i nogu (zna da trči pravilno) bio bi u stanju da za taj period nauči da pliva.

- Veoma je bitna i činjenica da je telo u vodi zapravo u bestežinskom stanju, svi posturalni mišići (koji omogućavaju uspravan položaj i držanje tela) relaksirani su. To može biti korisno, naročito za školsku decu koja više sati sede u klupi i kod kuće radeći domaće zadatke. Efekat bi bio potpun tek ako bi dete imalo fizičke aktivnosti, recimo vežbanja van bazena, u kojima bi jačalo baš mišiće odgovorne za pravilno držanje tela. Jer, kao što je svima poznato, velika većina dece danas ima loše držanje tela baš zbog slabosti posturalnih mišića. Dakle, plivanje možemo smatrati samo dopunskom metodom u otklanjanu posturalni poremećaja (loše držanje tela, spušteni svodovi i ravni tabani), a nikako kao program dovoljan sam po sebi.

Plivanje je korisno i praktično nema odrasle osobe a ni deteta kojem neće prijati (izuzev ako se plaši vode). Problem donekle mogu da imaju deca sa osetljivom kožom i ona sa problemom sa disajnim putevima i čestim upalama ušiju.

- Osim njih, poželjno je da sva deca budu u vodi i plivaju, čak recimo i astmatičari kojima je od koristi tehnika potpunog disanja tokom plivanja.  Ali asmatična deca se plaše da neće imati dovoljno vazduha dok plivaju, pa je potrebno više vremena da se ona opuste i prepuste vodi. Najbitnije je shvatiti da sa vodom nema borbe, samo se moramo opustiti i prepustiti, leći na nju i izvoditi propulzivne plivačke korake - savetuje Milan Kojić.

Strah, najveći neprijatelj plivanja

Kako navodi Milan Kojić, iz iskustva u radu sa decom jasno je da je strah zapravo najjači  remeteći faktor  u obuci plivanja. Strah, naravno, može da se savlada i to postepeno, uz specifične igre i aktivnosti. Najbitniji je, u prvom momentu, da dete u vodi stoji sigurno i čvrsto na svojim nogama. Da se navikava na vodu, umivajući i zaranjajući glavu u nju uz početne vežbe disanja u vodi. Najbolje je da se deca straha od vode oslobađaju uz stručne osobe, koje imaju iskustvo u tome.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na shop.aksa.rs