/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Dr Vesna Mandić, prenatolog iz GAK „Narodni front”, objašnjava da klasična amniocinteza koja se trenutno radi u ovoj ustanovi služi da se odredi kariotip deteta, odnosno broj hromozoma, koji ukazuje na rizik od hromozomskih anomalija bebe.

- Naš cilj je da na početku trudnoće predvidimo sam tok trudnoće i da otkrijemo moguće anomalije ili nešto što bi se eventualno kao komplikacija moglo pojaviti u samoj trudnoći. Jedna od tih tendencija danas je rano otkrivanje žena koje nose rizik da rode dete sa nekom hromozomskom anomalijom. Tu se pre svega misli na Daunov sindrom. U tom smislu, kod nas se odavno svim ženama starijim od 35 godina radi amniocinteza. Međutim, kako bebe sa anomalijama mogu da rode i mlađe žene, te intervencije se sa jednakom učestalošću rade i kod mlađih - kaže dr Mandić.

Sve započinje negde na kraju trećeg meseca trudnoće, tačnije između 12. i 13. nedelje, kada se radi biohemijski skrining, odnosno test za određivanje rizika za rađanje deteta sa Daunovim sindromom. Taj pregled trebalo bi da rade doktori koji za to imaju licencu, a lekari GAK „Narodni front”, kako kaže dr Mandić, imaju program licenciran od strane FMF organizacije iz Londona, koja je prva i uvela ovaj metod skrininga.

- Test se sastoji iz toga što se uradi jedan ultrazvučni pregled gde se izmeri vratna brazda, i detaljno odgleda anatomija bebe. Zahvaljujući dobrim aparatima na kojima se to radi, imamo mogućnost da vidimo veliki broj anomalija, tako da već u tom periodu vi sa određenom sigurnošću možete da kažete da li dete izgleda sasvim u redu. Ukoliko je rizik povećan, pacijente selektujemo i planiramo ih za neku genetsku analizu koju možemo da uradimo u vreme kada dođe amniocinteza koja se radi između 16. i 18. nedelje - objašnjava dr Mandić i dodaje da se kariotip deteta može utvrditi i pomoću biopsije hormonskih čupica, odnosno  biopsije posteljice, koja se radi od 10. nedelje, ili pomoću kortocinteza, odnosno uzimanja krvi iz bebinog pupčanika nakon 22. nedelje. - Ovu intervenciju radimo u određenim slučajevima kada iz nekog razloga nije odrađena na vreme ova druga dijagnostika, ili ako prethodni rezultat zahteva proveru - kaže dr Mandić.

Doktorka objašnjava da je metoda klasične amniocinteze sto odsto sigurna. - Međutim, to ne znači da je beba do kraja  zdrava, jer postoji i veliki broj genetskih anomalija koje se ne mogu ispitati na ovaj način. Tačnije, postoji određeni broj genetskih anomalija koje su nasledne, koje možete da otkrijete prenatalno ali samo ukoliko ih tražite. Tako se uspešno može dijagnostikovati mišićna distrofija ili cistična fibroza, ali postoji i određen broj genetskih anomalija koje nisu mapirane, što znači da ne postoji mogućnost njihovog određivanja - priča dr Mandić i dodaje da u ovoj klinici imaju i program genetskog savetovališta gde pre svega dolaze pacijenti koji ili imaju neki problem u porodici u smisli nekog genetskog oboljenja, ili oni koji imaju loše ultrazvučne nalaze ili loše nalaze hormonskih markera.