/11 /11

Dr Olivera Todorović, pedijatar iz DZ „Milutin Ivković” u Borči, savetuje roditeljima da se obrate pedijatru čim primete prve znake dezorijentisanosti i zbunjenosti deteta pri pisanju ili razumevanju pročitanog.
 
 

Dete koje pati od disleksije najlakše je prepoznati po tome što pravi „salatu od reči”, kako prosvetni radnici i pedijatri u žargonu nazivaju greške koje se prave u pisanju.


 - Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Deca koja pate od ovog poremećaja često menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči, pišu slova kao da ih vide u ogledalu... Rukopis im je često neuredan i nerazumljiv, takođe dolazi do izostavljanja i zamene pojedinih slova i slogova i teškoća pri izražavanju misli u pisanom obliku. Disleksično dete je često dezorijentisano u vremenu i prostoru i ne može točno da odredi vremenski sled događanja. Zavisno od oblika i nivoa poremećaja, dete može da ima sve ili samo neki od navedenih simptoma - objašnjava dr Olivera Todorović.



Ona naglašava da su deca koja pate od disleksije vrlo često natprosečno inteligentna, te da obično briljiraju u drugim predmetima.


- Važno je napomenuti da disleksiju ne treba dovoditi u vezu sa smanjenim koeficijentom inteligencije jer se kod velikog broja disleksične dece beleži upravo suprotno, odnosno visok stepen inteligencije. Posumnjate li da vaše dete ima disleksiju, potražite stručno mišljenje. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se mogu sa sigurnošću utvrditi ove specifične jezičke poteškoće. Simptomi kod dece s disleksijom su brojniji, jače izraženi i dugo traju.


Najvažnije je, ističe dr Todorović, da se ovaj poremećaj ne zanemari, a ako se otkrije u uzrastu do 11 godina, sasvim uspešno se može savladati, a detetu omogućiti normalan napredak u obrazovanju.


Premda se deca s disleksijom suočavaju s velikim izazovima, te im je ponekad potrebno više vremena za određene zadatke, disleksija im ne predstavlja nepremostivu prepreku tokom obrazovanja. Odavno je poznato da su mnoge slavne ličnosti u detinjstvu imale problem s disleksijom, a samo neke od njih su Albert Ajnštajn, Vinston Čerčil, Tom Kruz, Entoni Hopkins, Agata Kristi i drugi.

Procenat disleksije u zemljama slovenskih jezika kreće se od pet do 10 odsto, dok se u zemljama engleskog govornog područja, zbog velikih razlika između govora i pisma, penje na 15 do 30 odsto. Poređrnja radi, u Kini i Japanu, gde je u upotrebi „likovno” pismo (koje obrađuje desna moždana polovina), samo jedan odsto stanovništva ima disleksiju.

Na šta obratiti pažnju:

 

• Deca s disleksijom brže se umaraju od druge dece
• Čitaju jednu reč na nekoliko pogrešnih načina, a da toga nisu svesni
• Ispravno čitaju tekst, ali ga ne razumeju
• Teško im je da istovremno pišu i slušaju nastavnika
• Ovakva deca mogu biti povučenija jer su nesigurna
• Slabo im ide učenje stranih jezika
• Spori su i za svaki zadatak im treba dosta vremena

 Saveti roditeljima

 

• Nemojte dete optužiti da je lenjo ako izbegava čitanje i pisanje
• Nemojte ga upoređivati s drugom decom
• Nemojte stalno prigovarati da mu je rukopis neuredan
• Ohrabrite ga da radi polako ako mu je tako lakše
• Otvoreno razgovarajte o stvarima koje mu ne polaze za rukom
• Pohvalite ga za sve što dobro uradi
• Ohrabrite dete u drugim aktivnostima, u kojima je kreativan i maštovit
• Javite se pedijatru i logopedu radi tačne dijagnoze

2. jun 2011.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs