Ono čemu ga vi i ostali nastavnici učite - ne zna. Znači, do vas je, nije do mene. Foto: Freepik.com

/11 /11

Evo kako je, pre četrdesetak godina, na roditeljskom sastanku, izgledao očev razgovor sa razrednim starešinom njegovog sina:

- Je li onaj moj srećo miran na časovima?
- Jeste.
- Bije li se sa ostalom decom?
- Ne bije.
- Laže li?
- Ne laže.
- Ima li običaj da ukrade nekom detetu olovku, gumicu, užinu...?
- Nema.
- Znači, dobar je.
- Jeste dobar, ali...
- Ali?
- Iz matematike ima jedinicu, iz fizike i istorije takođe jedinicu, iz geografije, hemije i biologije jedva dva...
- Boga ti, zašto o jedinicama i dvicama meni govoriš?
- Pa tvoje je dete ...
- Ono o čemu ja učim svoje dete - da treba biti miran na časovima, da ne valja lagati, krasti i biti se s drugom decom - moje dete, ako sam dobro razumio, zna.

Ono čemu ga vi i ostali nastavnici učite - ne zna. Znači, do vas je, nije do mene.

Izvor: Učitelj 21. vijeka