Kod nas, svest o preventivnim pregledima i ranom otkrivanju karcionoma dojke nije na visokom nivou. Foto: Freepik.com

/11 /11

Rak dojke se najčešće otkrije kada je veličine preko dva centimetra i već postoje metastaze. Dijagnoza u kasnoj fazi bolesti, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja i nedovoljnih kapaciteta u okviru zdravstvenog sistema za prevenciju i rano otkrivanje raka, glavni je razlog za visoku smrtnost od ove bolesti kod nas, kaže za Baby planetu dr primarijus  Ljiljana Lazić, koordinator skrininga karcinoma dojke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

- Preporučljivo je da se rak dojke otkrije u što ranijoj fazi, kada su promene neopipljive ili je tumor manji od centimetra - pojašnjava dr Lazić. -  Ako se otkrije u ovoj fazi, uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje, šanse za izlečenje i produžetak života daleko su veće nego kada se otkrije u kasnijoj fazi. U razvijenim zemljama rak se u gotovo 90 odsto slučajeva otkriva u ranoj fazi, pa je i procenat izlečenja veoma velik.

Iako žene od karcionoma dojke mogu da obole u svim dobima, sa godinama se rizik povećava. Od ukupnog broja novoobolelih žena u svetu 20 do 30 odsto čine pacijentkinje mlađe od 50 godina, a oko 33 odsto one između  50 i 64 godine.  Kod nas karcinomom dojke najvećim delom imaju žene od  50 do 65 godina, ali sve više raste broja obolelih među  mlađima, pojašnjava sagovornica Baby planete.

- Trenutno ne postoji dovoljno znanja o uzrocima nastanka raka dojke, pa rano otkrivanje ostaje kamen temeljac kontrole bolesti. Smatra se da na njen nastanak udruženo utiču brojni rizikofaktori. Faktori rizika dele se na one na koje se ne može uticati (nasledne predispozicije, prva menstruacija, poslednja menstruacija itd.) i one na koje se može uticati (rađanje dece pre 30 godine, dojenje, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, hormonska terapija itd.).

Primarna prevencija se svodi na primenu zdravih stilova života i otklanjanje rizikofaktora za nastanak mnogih bolesti, pa i raka dojke - što pre svega podrazumeva jačanje fizičke aktivnosti, uvođenje pravilne ishrane, borbu protiv cigareta, alkohola i gojaznosti. Imajući u vidu visoku verovatnoću preživljavanja od karcinoma dojke veoma je važno da se on rano otkrije, što spada u sekundarnu prevenciju. Metode sekundarne prevencije su samopregledi (svaka žena u generativnom periodu treba da ih radi jednom mesečno), preventivni klinički pregledi kod izabranog ginekologa jednom godišnje, ultrazvuk dojke i mamografija.

Kod žena u mlađem dobu prema indikacijama ginekologa, pogotovu ako postoji neki od rizikofaktora, za rano otkrivanja raka dojke pored kliničkog pregleda primenjuje se i ultrazvuk dojke.

Trudnice i porodilje, ukoliko imaju naslednu predispoziciju ili neki od rizikofaktora, ili pak primete bilo kakvu promenu na dojkama, treba da se jave svom ginekologu koji će proceniti koja je dijagnostička metoda neophodna. Pored kliničkog pregleda može se uraditi ultrazvuk dojke, a ako je potrebno i radiografija. Kod žena posle četrdesete obavezna je primarna mamografija kao i ultrazvuk u indikovanim slučajevima posle kliničkog pregleda.

Kod žena starijih od pedeset obavezna je mamografija na svake dve godine.

S obzirom na to da kod nas svest o preventivnim pregledima i ranom otkrivanju karcionoma dojke nije na visokom nivou, naša zemlja je počela organizovani nacionalni skrining program mamografije kod žena od 50 do 69 godina. Ukoliko se skrining sprovodi prema utvrđenoj metodologiji, smrtnost se smanjuje za oko 35 odsto a produžava životni vek i kvalitet života ženama kod kojih je u okviru skrininga otkriven karcinom dojke u ranoj fazi.
 

Rezulati skrininga

Organizovani skrining karcinoma dojke u Srbiji se sprovodi od 2013. godine.
Organizovano se pozivaju žene od 50 do 69 godina starosti na skrining mamografiju u domu zdravlja, odnosno opštoj bolnici u zavisnosti od toga gde se nalazi mamografska jedinica. Do sada je otkriveno 260 karcinoma u ranoj fazi kod žena koje nisu imale nikakvih simptoma i koje se najverovatnije u tom periodu ne bi obratile lekaru. Žene su posle dodatne dijagnostike dobile adekvatnu terapiju, dalje praćenje i lečenje.

Inače, kod pozitivnih mamografskih nalaza radi se dodatna dijagnostika, UZ dojke i ciljana mamografija sa kompresijom. Ukoliko je nalaz i dalje pozitivan, žena se šalje na dalju dijagnostiku i lečenje. Trenutno se sprovodi u 50 opština radom stacionarnih i mobilnih mamografa i u tim opštinama svaka treća žena između 50 i 69 godina pozvana je na pregled. Ciklus organizovanog skrininga karcinoma dojke traje dve godine, potom se kontinuirano ponavlja, a planirano je da se obuhvati 75 odsto svih žena te dobi.
 

Samopregled

- Veoma je bitno da žene brinu o svom zdravlju i redovno rade samopregled dojki. Ova preporuka se odnosi i na one mlađe, kao i trudnice i porodilje - naglašava dr Lazić. -  Potrebno je da žene posmatraju svoje dojke, obrate pažnju na njihov oblik i veličinu, promene na njima, boju kože, izgled bradavica, pojavu iscedaka ili sličnih promena. Bitno je da budu obučene za samopregled dojki i da redovno idu na preventivne preglede kod svog lekara. Posebno treba skrenuti pažnju da se, ukoliko primete bilo kakvu promenu, odmah jave lekaru. Dojenje i trudnoća nisu prepreka da se dojke pregledaju ultrazvukom.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na shop.aksa.rs