/11 /11

Dovoljno dobro ne postoji (ili nikad nisam uspela da budem). Dovoljno je dobra laž, večno nezadovoljstv za nas, naše roditelje i vaspitače. Nije bitno zašto je tako, važno je da sam završila s tim.

Završila sam sa čišćenjem kuće i pripremom za goste.
Učutkivala sam decu pred komšijama.
Ne nerviram se jer mogu i želim da radim, i ne mešam se u ono na šta ne mogu da utičem.

Završila sam sa ozbiljnijim analizama drugih mišljenja i filozofija. Završila sam tako što sam apsorbovala svaki članak o obrazovanju koji se pojavljuje u vestima. Više ne osećam emocije, ne brinem za svoju savest. Sada znam dovoljno, dovoljno sam jaka i dovoljna sam za sebe.

A početak roditeljstva je kao početak puberteta kada smo ranjivi i nesigurni. Druge kritike ili čak i drugi načini koji su u suprotnosti sa našim, lako mogu izazvati zabrinutost za savest.

Briga za savest je korisna emocija. Ona mi kaže da moramo da se ponašamo bolje, da budemo bolji. Svi ovi edukativni blogovi su me naučili da razlikujem dva izvora brige o savesti, koje nazivam unutrašnjim i spoljašnjim, podsticajni i štetni.

Unutrašnja i ohrabrujuća savest je kada, čak i kada shvatim da ima prostora za poboljšanje u nekim od mojih postupaka. Onda napravim plan kako da implementiram ova poboljšanja, da sebi oprostim, da se smejem i da mirno spavam dok čekam novi dan.

Zabrinutost spoljne ili štetne griže savesti je kada sam donela odluku, a neko ko ima autoritet za mene - taj postupak osporava.

Iz silne griže savesti napravila sam nekoliko zaključaka:

Autoritet nije dat od Boga. U  redu je da mi neki saveti ne odgovaraju. Za moj život i moju decu ja sam autoritet. Ja sam majka. Kada majka postane tako neizvesna, pasivna, od trenutka kada mora slušati ovo ili ono, ona je voljna da rastavi komšije ili ženu na pultu, ili sestru sa pedijatrom. Kada sam bila dete, moja majka je bila alfa i omea, život i smrt. I sada ne moram nikome da se pravdam, da objašnjavam i izvinjavam. To sam ja.

Ne moram nikome da podnosim račune.
Ja sam odgovorna za svoje postupke i način života. A te odgovornosti su velike i važne. Zato prihvatam i odgovaram samo svojoj savesti. Naravno, sa porodicom i prijateljima, pričam o tome kako sam donela odluku i tražim njihovo mišljenje, ali to ne radim da bih bila u pravu i da dobijem njihovo odobrenje i prihvatanje.
Ne moram da dobijem odobrenje od firme.

Bilo da je to odobrenje mojih starih prijatelja, ili majki sa FB grupe. Ako ne moram, onda to ne tražim. Oslobodila sam se potrebe da me neko prihvati kao što sam ja. Važno je da prihvatim sebe.

Nemam ništa. Ne moram da služim povrće za svaki obrok, i za svaku užinu med i voće. Ne moram da izvodim decu napolje. Ne moram da govorim engleski. Ne moram. Za nekoliko dana, meseci, dovoljno je biti ono što jesmo, gde smo, da uradimo onoš to nam je učijeno i što je najbolje za nas u tom trenutku.

Nazdravlje!

Prevod: ringeraja.mk