|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Srna001: Moja porođajna priča 2

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 5.9.2013
Dok me ušiva dr me pita kako će se zvati, ja odgovaram Zoja! Na šta će ona Živka! Da, naša Živka, Zoi na Grčkom znači život. Naš život!!!

image
/11




DETALJI
 
Ringerajin korisnik: Srna001 
 
Datum: 02.09.2011
 

Tip porođaja: Prirodan
  
Broj dana u porodilištu: 3 
  
Porodilište: GAK Višegradska

Ocena porodilišta: 4
 
Komentar ocene: Veoma dobri uslovi sa manjim manam kao što su: lošija hrana, nema sata u porođajnom boksu i sl. sitnice
 


PRIČA O MOM POROĐAJU 2

Nakon dva bezrazložna  missed-a i 6 godina od prvog porođaja konačno sam imala potvrdu da je sa trudnoćom sve u redu i da negde početkom septembra možemo očekivati prinovu. Srce mi se cepalo svaki put kada bi mi sin rekao: “Svako ima nekoga, samo ja nemam nikoga“, pa mojoj sreći nije bilo kraja kada smo pregurali tu kritičnu dvanaestu nedelju i UZ pregled koji je potvrdio da malo srce kuca snažno. Potajno sam želela devojčicu ali mi je iskreno bilo sve jedno samo ako je beba dobro i zdrava, mislim da još jedan gubitak trudnoće ne bih lako podnela.

I sama sam se uverila da je svaka trudnoća priča za sebe i da se ne mogu porediti ni po čemu. Sa sinom su mi dijagnostikovali kontrakcije, morala sam da mirujem i nisam smela da idem na psihofizičke pripreme što mi je jako teško palo. Zato sam ovog puta bila rešena da u tome uspem. Od kontrakcija nije bilo ni traga ni glasa pa sam dobila zeleno svetlo. Uopšte sve simptome koje sam iskusila prvi put i svo moje iskustvo palo je u vodu. Mučnine su za razliku od prve trudnoće bile jake i trajale su puna četiri meseca  a za to vreme sam izgubila rekordnih 6 kg. Taman kada sam pomislila da će sve proći glatko posumljali su zbog viška plodove vode na trudnički dijabetes pa sam radila OGTT test i opet iz predostrožnosti kao i prvi put bila hospitalizovana na par dana. Vreme je prolazilo, ja sam vredno vežbala disanje u školici za trudnice i sa nestrpljenjem čekala dan D kada ću moći i praktično da primenim svoje znanje. Potajno sam se nadala da ću ostati kod kuće do 1. septembra da ispratim svog đaka prvaka pa ako može i do 3. da proslavimo zajedno njegov rođendan a posle nije ni bitno kad će krenuti,  doduše do termina bi tad preostao samo još jedan dan. Pošto mi je doktorka od početka govorila kako to kod mene može da krene i na početku devetog meseca bila sam svesna da su šanse za ostvarenje mojih želja male ali dobro otom potom. I naravno već početkom devetog grlić je bio uloživ za 3 prsta ali smo bili rešeni kako mi tako i doktorka da čekamo da sve krene samo. Ja sam zaista bila aktivna možda i više nego obično, šetala sam, penjala se svakodnevno do IV sprata , pripremala stvari za bebu ali osim po koje sporadične kontrakcije od porođaja nije bilo ni traga ni glasa. Došao je i taj famozni 1. septembar. Želje su počele da mi se ostvaruju. Ponosna mama je odgledala priredbu zajedno sa sinom i poželela mu sve najlepše u novom periodu života. Te večeri prilikom odlaska u toalet na vešu sam zatekla sluzni čep. Znala sam da će porođaj početi u roku od 48 h i odmah mi je palo na pamet da li ću se zaista poroditi na rođendan svog sina? Komično, mada i praktično!

Tu noć sam spavala mirno i bez ikakvih trzavica ali smo se sledećeg jutra i suprug i ja probudili u 6h i rešili da ustanemo i popijemo kafu. Imala sam utisak kao da sam puna neke enrgije, kao da se telo pripremilo za predstojeće napore. Jutro je bilo mirno, tiho, bacila sam pogled kroz prozor, nigde nikoga. 

Samo što sam sela na trosed eto prve kontrakcije. To nas nije mnogo omelo jer sam tih dana imala i po dve tri vezane, u različitim vremenskim intervalima. Ali već nakon treće počela sam da sumnjam. Moj dragi se već uzmenirio i skočio da pozove moju mamu telefonom kako bi ona blagovremeno stigla da pričuva unuka za slučaj da mi moramo u porodilište. Bilo je 7h iako sam ja insistirala da je rano i da  ne želim da idem u porodilište pre nego što mi kontrakcije budu barem na 10 min, mama se sjurila do nas i panično krenula da nas izbaciju iz kuće.

Tražili ste gledajte! Ja sam se smejala koliko su oni paničili. Tašta svom zetu nije dozvolila ni do toaleta da ode uz kometar, sad si našao da ideš kad ti se žena porađa. Uskoro smo se ni krivi ni dužni našli u kolima na putu do porodilišta. Mislila sam sigurno će nas vratiti nazad ali bol me je uveravao da grešim. Dok smo stigli do porodilišta kontrakije su bile na 5 min. Mama je bila u pravu. U 8h našla sam se u holu bolnice sa naređenjem da sedim i čekam da me dežurni dr prozove. Naravno sve vreme sam uredno disala kao što su nas učili u školici. Moj divni i pažljivi muž se u jednom trenu spustio do mog uha i nežno mi šapnu: “Dušo nemoj  tako glasno, plašiš duruge trudnice“. Sasekla sam ga pogledom a onda bacila isti po čekaonici gde su zaista sve trudnice koje tu inače čekaju redovan pregled gledale blago zabrinuto u mom pravcu kao da se pitaju da li će one sve to moći da izguraju. Da li da se smejem ili... naravno nastavila sam da dišem. Na pregledu su konstatovali da sam otvorena 6 prstiju i poslali me na šalter, pa u garderobu i na kraju u salu. Nakon beskrajno duge procedure na šalteru, u garderobi me je sačekala gospođa sa direktivom da sve svoje stvari koje sam pakovala mesecima unazad, vojnički, u malu torbu,  prebacim sada u kesu. Između dve kontrakcije mrko sam je pogledala i kategorički odbila. Otišle smo ka liftu svaka držeći po jednu ručku od torbe, ona zato što ne sme da dozvoli da je ja nosim a ja zato što ne smem da dozvolim da ona snosi posledice zbog moje tvrdoglavosti. Muž je ostao zbunjen dok sam mu jednom rukom mahala i slala poljubce a drugom se otimala o torbu.

Ah taj dražesni klistir. Mislim da mi je to palo teže od samog porođaja. Jedan odlazak u toalet pa za njim i drugi i taman se istuširam i spremim da krenem ka boksu a onda mi stomak javi da nije završio sa mnom. Babica me je požurivala pa sam na kraju posustala i krenula sa njom u boks. Za sve to vreme uredno dišem po planu. Sledi niz pitanja, podpitanja, postavljanje CTG-a i sl. Oko 9h prokidaju mi vodenjak. Bolovi postaju nesnosni i bez prekida. Babica mi olakšava donekle nameštajući me na bok u položaj za lakše spuštanje bebe, htela sam da je izljubim u tom trenutku. U 9.50 h stiže i moja doktorka a sa njom i pola sale da uz reflektore posmatraju šou. Oni ćaskaju, kikoću se, ja dišem, napinjem se i u 10h na scenu stupa moja mala devojčica. Stavljaju mi je na grudi a ja je ljubim, plačem i smejem se u isto vreme. Odnose je a ja čekam dalji ishod blažena bez bolova. Ubrzo se pojavljuje i posteljica, sve je u redu. Mojoj sreći nikad kraja kada shvatam da sam prošla bez epiziotomije ali sam se vrlo brzo spustila na zemlju dok sam dobijala mukom zaslužen jedan šav, tek toliko da mi nešto smeta u narednih mesec dana. Nema veze, važno da je ona dobro.

Dok me ušiva dr me pita kako će se zvati, ja odgovaram Zoja! Na šta će ona - Živka! Da naša Živka, Zoi na Grčkom znači život. Naš život!!!

Narednog dana naš sin je punio 7 godina a od mame i tate je dobio najlepši poklon, seku.
 

Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču?
Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
10
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
9
Za moju tek rođenu, preminulu devojčicu
Tužna, pretužna priča majke kojoj je beba preminula u stomaku! Ujedno i apel svim roditeljima da prihvate sve neprospava...
8
Rh faktor - rizik za majku i dete
Ukoliko u krvi imate Rezus protein onda ste Rh pozitivni (+), kao i većina ljudi, a ako ga nema onda ste Rh negativni (-...
6


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Maraj
Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao!
Ja sam krenula da ga koristim oko mesec dana nakon porođaja. Do tad sam bila uporna u nameri da dojim, ali grudi kao kamen tvrde, mleko jedva da nadolazi. Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao, mleka jesam imala više. Uspostavila se prirodna laktacija, tako da sam ukupno dojila 20 meseci. Što se moje bebe tiče, ona je mogla i dalje. I dalje sam imala mleka.  Više >>
image

Kroasan torta
Kuvar: medamisko
Kremasta

Anketa

Ime za princezu
Marta 33

Koje ime je najlepše? :)

Sara (12%)

Lana (7%)

Helena (16%)

Iskra (24%)

Nađa (22%)

Darija (18%)


Ukupan broj glasova: 67

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here