Prvi pokušaj guranja nije prošao kako treba, jednostavno nisam umela, drugi i treći su već bili ok i tada sam ugledala male sive nožice koje su mi dali da pridržim. Foto: Freepik.com

/11 /11

DETALJI

Ringerajin korisnik:  Tiziana

 
Datum: avgust 2009.
 

Tip porođaja: Prirodni
 
Broj dana u porodilištu: 3

Porodilište: Narodni Front, Beograd

Ocena porodilišta: 5 

PRIČA O MOM POROĐAJU

Prvi porođaj. Trudnoća manje više bez nekih većih problema, osim što sam od 7. meseca imala kontrakcije. Ulazim u 9. mesec i prestajem da pijem lek.

Prošla je prva nedelja 9. meseca, subota je kasno uveče, istuširala sam se, legla i sa mužem gedam tenis na televiziji. Jedan je noću. Počinjem da osećam blagi bol u donjem stomaku, onako, kao da treba da dobijem mensturaciju... Nisam sigurna šta mi se dešava pa idem u wc. U roku od malo više od sat vremena sam nekoliko puta išla u wc, sto puta sam piškila, dobila sam dijareju, ispao mi je krvavo sluzavi čep...

Čitam u knjizi "Šta da očekujete dok čekate bebu" da je to latentna faza porođaja i da uzmem da se zabavljam nečim, da raspremam orman i sl. Pomalo mi to smešno zvuči jer oko 3 bol počinje da se pojašava. Tada zovemo doktora koji je baš dan pre toga otišao na kraći odmor!!!

Nakon što sam mu objasnila šta mi se dešava kaže "Pakujte stvari i na kliniku. Drž'te se!"

Oko 4 stižemo tamo i doktor koji me je primio kaže otvoreni ste 6 prstiju, pukao vam je vodenjak!!! A ja kao da sam sa Marsa pala. Pukao vodenjak!?

Dok su me pripremali za porođaj, pre nego što su mi drugi put uradili klistir dolazi doktor i kaže nemamo vremena za to, ponesite stvari, idemo u boks. Tada me već ozbiljno boli i samo razmišljam o tome da li sam previše otvorena da dobijem epidural.

Posle par minuta dolazi dežurna doktorka anesteziolog. Objašnjava mi šta će i kako da uradi da mi da periduralnu anesteziju i kaže mi da ću dobiti jednu dozu, koja traje 2h i da će ona biti dovoljna jer ću se za 2h poroditi. To me već raduje, znam da nece trajati satima.

Doktorka je sve vreme tu i na svaka 2 minuta me pita da li me još uvek boli. Nakon nekog vremena kažem da me više ništa ne boli i ona odlazi. Dolazi doktor koji me je primio i kaze mi da se čuo sa mojim doktorom i iako je beba karlično da ćemo probati prirodan porođaj, ako ne bude išlo da će me odvesti na carski rez. Ja samo klimam glavom, ok, oni znaju šta rade.

Ne bih volela da idem na carski rez, ali šta je tu je. Ležim, dremuckam, pored mene neka žena vristi, dere se na doktora, baca stalak za infuziju. Prekoputa mene žena se porađa, vidim to prvi put u životu...

Posle nekog vremena, počelo je da sviće, nemam pojma koliko je sati, koliko je prošlo od kad je dr anesteziolog rekla da će porođaj za 2h. Počinjem da osećam nesto čudno kao da me neko svom silom vuče na dole. Nista me ne boli, ali kao da me neko snažno vuče nadole. Dolazi doktor, ja mu to kažem, a on kaže-da, vidim guzu i mekonijum, gotovi smo za 7 minuta.

Poziva glavnog dežurnog lekara, dr anesteziologa, dve babice i kaže mi "ništa ne brinite, ovo je samo standardna procedura za karlični porođaj, sve će biti u redu". Sjatiše se svi kraj mene, objasniše mi kako da guram, prvi pokušaj guranja nije prošao kako treba, jednostavno nisam umela, drugi i treći su već bili ok i tada sam ugledala male sive nožice koje su mi dali da pridržim.

Gotovo je. Nema razloga da se više plašim, gotovo je kao što je dr anesteziolog i rekla. Ušla sam u boks oko pola 6, u 7.40 se rodio moj sin.

Tada shvatam da porođaj zaista nije ništa strašno!