|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

UČITELJICA ZA PRIMER Da bi stigla do svojih đaka, Dušica pešači i po 15 kilometara po snegu

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.2.2019
Kad udari nevreme i sneg, kao što ima običaj, nemilice zaspe brda oko Prijepolja a mraz okuje put od Mileševe preko Taševa i Sedobra do Kosatice, učiteljica Dušica Golubović na posao stiže pešice. Ne stigne li, zakasni li, ko ima obraza da joj zameri, prekori je.
Ključne reči:

image
privatna arhiva blic
/11


 

Koračaće ona po kijametu kilometar, dva, pet, svih 13 bude li trebalo, i nazad još toliko. Nije joj problem, samo da se pojavi u učionici, da njeno četvoro đaka ne izdangube. A malo li je puta zbog njih gazila kroz smetove do kukova, automobilom sletala sa zaleđenog puta, ostajala zavejana u mećavi.
Kosatica je po površini jedno od najvećih sela u Srbiji. Ali dece stasale za školu ovde je samo četvoro. Bliznakinje Danica i Milica Zindović su treći razred, njihov brat Radomir pohađa predškolsko, uz njih je i Ivana Popović koja ide u drugi razred. I svi će oni završiti četvoroletku pre nego što iko drugi krene u ovu školu. Jer dece, tuge li, u selu više nema.
Škola u Kosatici otvorena je 1989. kao izdvojeno odeljenje OŠ "Sveti Sava" iz Prijepolja, imala je tada dva odeljenja. Sedam godina kasnije, zbog malog broja đaka, nastava je obustavljena. Bile su njene učionice prazne do septembra 2016. kada se ponovo oglasilo školsko zvono na inicijativu meštanina Željka Zindovića, oca troje od četvoro sadašnjih đaka. Pre toga njegova supruga je preminula, pa da dve njegove sirote bliznakinje, koje je trebalo da krenu u prvi razred, ne bi vozio u Prijepolje, umolio je prosvetne vlasti da otvore školu. Danicu i Milicu Zindović u školskim klupama dočekala je Dušica Golubović, koja je do tada radila kao učiteljica na zameni. Sita se naradila dok joj nisu ponudili da na neodređeno uči đake u Kosatici. Poziv nije odbila.
Od naselja Zalug kod Prijepolja, gde Dušica živi, do Kosatice je 15 kilometara. Autobusi ovde ne zalaze, a i kuda bi kad do sela vodi džombasti makadam između jaruga, šuma, potoka, ugašenih ognjišta i torova. Teško se i leti dođe. A tek po snegu...
Zna i te kako da se desi da, kad sneg zamete drum, nikakav prevoz ne pomaže. Tad učiteljica dođe dokle se automobilom može, a ostatak pređe pešice.
- To pešačenje znalo je da potraje i satima kad je svih 13 kilometara od magistrale kroz Prijepolje do škole u Kosatici bilo zatrpano smetovima. Nemalo puta sam pregazila toliku razdaljinu od kuće do posla i nazad. I uopšte mi ne pada teško, jer volim svoj posao i đake - priča Dušica.
Više puta se sokolila da sama sedne u automobil i krene pred đake. Par puta ju je hrabrost koštala sletanja sa zaleđenog puta i zarobljavanja u snegu. Ali uvek je nalazila način da se probije do škole, kako drugačije nego šetnjom po debelom mrazu.
Niko Dušici ne bi smeo ni da prigovori što kroz neprohod nije stigla na nastavu. A ona uvek stiže iako joj posao visi, preti joj da zbog gašenja škole postane tehnološki višak. Valjda tako biva kad čovek zavoli poziv, kad iznurujući napor u njemu nadvlada ravnodušnost i premetne ga u ljubav, posvećenost i požrtvovanje.
- Nikakvo nevreme me ne bi moglo sprečiti da dođem u školu. Logično je da svaki učitelj voli svoje đake. A ja toliko obožavam moje, i oni mene, da idemo jedni drugima i na slavu. Ivana je nedavno krštena, a ja sam joj bila gošća na veselju - ponosno će Dušica.
Nije ona u Kosatici samo učiteljica. Zamoli je narod da im, kad pođe na posao, iz Prijepolja ponese lekove, namirnice, druge potrepšine. Ni to joj nije teško.
Ne ide kući po pet dana da bi držala časove
Znala je ova učiteljica i po pet dana da se ne vrati kući sa posla. Kao što je bio slučaj pre dve godine kada se temperatura spuštala na minus 37.
- Niti je imalo načina da posle časova putujem u Prijepolje, niti sam želela jer sam strahovala da će tokom noći pasti još više snega i da sutra ni pešice neću moći da dođem na nastavu. Od ponedeljka do petka spavala sam kod žene koja je u našoj školi i domarka i čistačica i poslužiteljka. Tih dana, jer nismo mogli da zagrejemo učionicu, časove sam držala u zbornici - seća se učiteljica.

Koračaće ona po kijametu kilometar, dva, pet, svih 13 bude li trebalo, i nazad još toliko. Nije joj problem, samo da se pojavi u učionici, da njeno četvoro đaka ne izdangube. A malo li je puta zbog njih gazila kroz smetove do kukova, automobilom sletala sa zaleđenog puta, ostajala zavejana u mećavi.

 

Kosatica je po površini jedno od najvećih sela u Srbiji. Ali dece stasale za školu ovde je samo četvoro. Bliznakinje Danica i Milica Zindović su treći razred, njihov brat Radomir pohađa predškolsko, uz njih je i Ivana Popović koja ide u drugi razred. I svi će oni završiti četvoroletku pre nego što iko drugi krene u ovu školu. Jer dece, tuge li, u selu više nema.

 

Škola u Kosatici otvorena je 1989. kao izdvojeno odeljenje OŠ "Sveti Sava" iz Prijepolja, imala je tada dva odeljenja. Sedam godina kasnije, zbog malog broja đaka, nastava je obustavljena. Bile su njene učionice prazne do septembra 2016. kada se ponovo oglasilo školsko zvono na inicijativu meštanina Željka Zindovića, oca troje od četvoro sadašnjih đaka. Pre toga njegova supruga je preminula, pa da dve njegove sirote bliznakinje, koje je trebalo da krenu u prvi razred, ne bi vozio u Prijepolje, umolio je prosvetne vlasti da otvore školu.

 

Danicu i Milicu Zindović u školskim klupama dočekala je Dušica Golubović, koja je do tada radila kao učiteljica na zameni. Sita se naradila dok joj nisu ponudili da na neodređeno uči đake u Kosatici. Poziv nije odbila.
Od naselja Zalug kod Prijepolja, gde Dušica živi, do Kosatice je 15 kilometara. Autobusi ovde ne zalaze, a i kuda bi kad do sela vodi džombasti makadam između jaruga, šuma, potoka, ugašenih ognjišta i torova. Teško se i leti dođe. A tek po snegu...

 

Zna i te kako da se desi da, kad sneg zamete drum, nikakav prevoz ne pomaže. Tad učiteljica dođe dokle se automobilom može, a ostatak pređe pešice.
- To pešačenje znalo je da potraje i satima kad je svih 13 kilometara od magistrale kroz Prijepolje do škole u Kosatici bilo zatrpano smetovima. Nemalo puta sam pregazila toliku razdaljinu od kuće do posla i nazad. I uopšte mi ne pada teško, jer volim svoj posao i đake - priča Dušica.

 

Više puta se sokolila da sama sedne u automobil i krene pred đake. Par puta ju je hrabrost koštala sletanja sa zaleđenog puta i zarobljavanja u snegu. Ali uvek je nalazila način da se probije do škole, kako drugačije nego šetnjom po debelom mrazu.

 

Niko Dušici ne bi smeo ni da prigovori što kroz neprohod nije stigla na nastavu. A ona uvek stiže iako joj posao visi, preti joj da zbog gašenja škole postane tehnološki višak. Valjda tako biva kad čovek zavoli poziv, kad iznurujući napor u njemu nadvlada ravnodušnost i premetne ga u ljubav, posvećenost i požrtvovanje.
- Nikakvo nevreme me ne bi moglo sprečiti da dođem u školu. Logično je da svaki učitelj voli svoje đake. A ja toliko obožavam moje, i oni mene, da idemo jedni drugima i na slavu. Ivana je nedavno krštena, a ja sam joj bila gošća na veselju - ponosno će Dušica.
Nije ona u Kosatici samo učiteljica. Zamoli je narod da im, kad pođe na posao, iz Prijepolja ponese lekove, namirnice, druge potrepšine. Ni to joj nije teško.

 

Ne ide kući po pet dana da bi držala časove

Znala je ova učiteljica i po pet dana da se ne vrati kući sa posla. Kao što je bio slučaj pre dve godine kada se temperatura spuštala na minus 37.
- Niti je imalo načina da posle časova putujem u Prijepolje, niti sam želela jer sam strahovala da će tokom noći pasti još više snega i da sutra ni pešice neću moći da dođem na nastavu. Od ponedeljka do petka spavala sam kod žene koja je u našoj školi i domarka i čistačica i poslužiteljka. Tih dana, jer nismo mogli da zagrejemo učionicu, časove sam držala u zbornici - seća se učiteljica.

 

Izvor: blic

Viber grupe i saveti roditelja u školama -...
Nisam sigurna da li je uopšte potreban uvod za ovu temu, jer svi oni koji imaju decu u nekoj od ustanova tipa škola ili ...
20
Šta devojčice moraju da znaju o pubertetu
Pubertet je prirodan i svi mi prolazimo kroz tu fazu, ali postoje načini da olakšate vašoj ćerki prelazak iz deteta u ad...
9
Zima zima e pa šta je
Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg.
7
Disciplinovanje nije isto što i kažnjavanje
Disciplina je proces učenja dece prihvatljivom ponašanju unutar određenih granica. Iako roditelji mešaju pojam disciplin...
6


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
sonyasha
Cortina T krema nas je spasla!!!
Probali smo bar deset_ krema i svaki put se samo pogoršavalo i jako ga peklo. Uz to se i našem mlađem sinu Milutinu pojavio ekcem po obrazima, i polako osvajao teritoriju. Onda mi je ovde na Ringeraji ženica pomenula CortinaT kremu i koliko je njima pomogla! Mislila sam još samo to da probamo i nema druge nego kod lekara po kortikosteroide. Krema je za početak umirivala svrab, drugi dan je smanjila perutanje, treći dan je crvenilo počelo da se ublažava dok posle sedam dana nije sve nestalo! Mazali smo intezivno ali je posao bio više nego uspešan.  Više >>
image
Kuvar: m2m2
najukusnije pitice

Anketa

Najlepše ime za bebu
sonjapops

Koje je ime najlepše od navedenih?

Oznake

Click Here