Knjiga za uživanje u dogodovštinama buntovnog vučića, o značaju obrazovanja i lepih manira u životu svakog deteta. Pardon, vuka.

/11 /11

Za prijemni ispit u školi za vukove potrebno je pokazati komisiji najgori deo sebe. Odnosno, najbolji. Zavisi od ugla posmatranja. Različit je za vukove i ostale šumske životinje.

Potrebno je umeti potući se. Što više mljackati i umackati se dok jedeš, bacajući ostatke hrane na pod. Vređati druge. Kinjiti manje i slabije od sebe. Ma, kinjiti sve oko sebe. Škola za vukove uči male vukove kako da budu nevaspitani, a u vučjem svetu to je veoma cenjena osobina.

Naš Vučko ne želi da bude nevaspitan. Ne želi da se tuče, mljacka, vređa druge. Želi da nauči da piše, kako bi pisao pisma baki i deki s kojima se ne viđa često. Želi da nauči da računa i druge zanimljive stvari o svetu.

Mama Vučinela, tata Vučina i sin Vučko ne dele iste vrednosti na početku priče. Za roditelje, obrazovanje je, nesporno, vrlo važno. Ali vučje obrazovanje. Roditelji svakog vuka oduševljeni su kada vide da je njihovo dete postalo jedan loše odgojen i nevaspitan vuk. Roditelji našeg junaka će biti iskreno razočarani što njihov jedinac nije uspeo da se upiše u školu za vukove.

Sve dok ne počne da im čita slikovnice pred spavanje.

Knjiga za uživanje u dogodovštinama buntovnog vučića, o značaju obrazovanja i lepih manira u životu svakog deteta. Pardon, vuka.

Čitajući ovu knjigu, čitaoci će:

-     uživati u dogodovštinama vuka koji je drugačiji od drugih vukova

-     smejati se onome što se uči u vučjoj školi

-     moći s odraslima razgovarati o značaju obrazovanja i pravim vrednostima

-     hvatiti značaj lepih manira.

„Škola za vukove” i odlično prihvaćena ranije objavljena „Vuk koji je ispao iz knjige” pripadaju istoj ediciji slikovnica. Deca, uz pomoć vukova koje je kreirao isti ilustrator, Gregoar Mabir, lakše razumeju emotivni rolerkoster i u pravilu saosećaju sa vukom. U slikovnici „Vuk koji je ispao iz knjige” zbog toga što vuka ne žele da prihvate junaci ostalih knjiga i zato što se prema njemu ne ophode uviđavno. Kroz empatiju sa vukom deca upravo usvajaju ispravne obrasce ponašanja, najpre prema drugarima, a onda i prema nepoznatoj osobi u nevolji. Vuk koji je ispao iz knjige bio je inspirišuć za brojne čitalačko-kreativne radionice s decom.

O autorki:

Karolin Rok (1975) je francuska autorka dečjih romana i stripova, koja je umalo postala hemičarka. Na poslednjoj godini studija napravila je zaokret u karijeri. Napisala je nekoliko serijala dečjih detektivskih romana i slikovnice za mlađi uzrast.

O ilustratoru:

Gregoar Mabir (1975) završio je kuvarsku školu, ali je shvatio da umesto začinskim špecijama mnogo bolje rukuje olovkom kojom začinjava knjige za mlade, ilustrujući ih.

O prevodiocu:

Knjigu je s francuskog jezika preveo Vladimir D. Janković (1968), prevodilac, pesnik, esejista, dobitnik specijalne pohvale žirija za dodelu nagrade Branko Jelić.

Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

„U Školi za vukove Karolin Rok i Gregoar Mabir predstavljaju nam priču punu humora i nežnosti”. Kventin Šardom, Consomag„Požurite do ovog živopisnog albuma, sa divnim ilustracijama, antropomorfizovanim životinjama i malim vučjim herojem”. Žan Luk Klerk 

Promo objava