promo

/11 /11

- Reč je o gasu bez boje i mirisa, čija je koncentracija na otvorenom prostoru veoma niska. U zatvorenim prostorijama, međutim, radon se može akumulirati u visokim koncentracijama i nepovoljno uticati na zdravlje. U organizam ulazi respiratornim putevima, a duža izloženost ovom gasu opasnija je po zdravlje.

Deca istovremeno danas sve više vremena provode u školama i vrtićima. Zato želimo da proverimo prisustvo radona i kvalitet vazduha koji udišu i na kraju da savetujemo direktore ustanova kako da otklone ovaj opasan gas - kaže naš izvor.

Prvi detektori biće postavljeni za mesec dana, a nakon šest meseci nadležna agencija će početi da ih sakuplja. Uređaji su potpuno bezopasni, postavljaju se uglavnom na ormane i važno je ne pomerati ih. Nakon šest meseci šalju se na očitavanje u laboratorije u Švedsku, a rezultati se saopštavaju ustanovama.
Direktor Agencije za jonizujuća zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Velinov potvrdio je za "Blic" da će ovom akcijom merenje koncentracije radona u Srbiji biti znatno prošireno.

- Pre tri godine smo merili nivo radona po domaćinstvima. Vlasnicima kuća i stanova u kojima smo izmerili visoke koncentracije dostavili smo potom vrlo detaljne projekte i predloge o načinima da smanje nivo radona koji udišu. Sve to sada ćemo raditi i u školama i vrtićima, a potom i u drugim javnim objektima - precizirao je Velinov.

Ranija merenja u domaćinstvima pokazala su da radona najviše ima po objektima u Niškoj Banji, gde su izvori ovog opasnog gasa u zemljištu i vodi, ali i da su radonu najviše izloženi ljudi koji žive u starim kućama, najčešće po selima širom Srbije. Za stare kuće dozvoljena koncentracija radona je do 400 bekerela, a za nove objekte do 200 bekerela po metru kubnom.

U Agenciji za jonizujuća zračenja pripremili su i novi zakon, koji će dodatno proširiti preventivne mere zaštite stanovništa od štetnih zračenja.
Ima ga u kamenu, nema u drvetu

Radona najviše ima u zemljištu ispod ili oko objekta, i to u tlu koje sadrži glinu i fosfate. Ima ga i u građevinskim materijalima, nekim vrstama kamena, a najviše u granitu. Nema ga u drvetu, staklu, tkaninama... Ovaj radioaktivni gas prolazi kroz temelje kuća i ventilacione otvore, te koncentracija zavisi od konstrukcije zgrade, kvaliteta prozora, kao i od visine na kojoj se stan nalazi. Najviše ga ima u podrumima i stanovima u prizemlju, a najmanje u objektima sa velikim prozorima i otvorima. Otvoreni prozori i ventilacija garantuju manje radona.

Izvor: blic