/11 /11

Prosečna dužina muškog novorođenčeta je 51.4 cm, a ženskog  50.7 cm.

Rast je najintenzivniji u ranom detinjstvu – u prvoj godini dete poraste oko 22 cm, u drugoj oko 12 cm, u trećoj oko 8 cm, a potom 4 – 6 cm svake godine do puberteta.

Pubertetsko ubrzanje rasta je opšte poznato, ali je bitno da roditelji znaju da se čak 85% konačne visine dostigne do ulaska u pubertet. Ukoliko je dete zdravo i raste u povoljnom okruženju na rast će najviše uticati genetski potencijal za rast, koji nasleđuje od roditelja.

KAKO SE PRATI RAST DETETA?

Po važećim preporukama za rad savetovališta za zdravu decu  dete  se meri pri svakoj poseti pedijatru – u prvoj godini 6 – 7 puta, u drugoj godini 2 puta, i potom jednom godišnje na sistematskim i kontrolnim pregledima do kraja redovnog školovanja.

Telesnu visinu treba da meri edukovana osoba (lekar ili medicinska sestra).

Do kraja druge godine dete se meri u ležećem položaju, potom u stojećem. Najbolje je da se dete meri ujutru, stadiometrom.

Pravilno merenje podrazumeva da dete stoji sa sastavljenim petama, stopala se dodiruju pod uglom od 45 stepeni, leđima dodiruje stadiometar u tri tačke – potiljkom, leđima u nivou lopatica, i zadnjicom. Dete treba izmeriti tri puta – realna telesna visina je srednja vrednost tri izmerene visine.

Ovako precizno merenje je bitno za pravilno praćenje rasta, a neophodno je kod dece kod koje se sumnja na usporenje rasta.

GDE SE BELEŽI IZMERENA VREDNOST?

Najbolje je da se izmerena vrednost beleži u kartu rasta koja bi trebalo da bude sastavni deo svakog pedijatrijskog zdravstvenog kartona. Karte rasta predstavljaju niz linija koje su dobijene statističkom obradom izmerenih visina velikog broja dece oba pola. Jednostavne su za beleženje visine i dostupne su i roditeljima, ukoliko žele da kod kuće prate visinu svog deteta. Trenutno izmerena visina deteta ni roditelju, ni pedijatru ne govori ništa o pravilnosti rasta ukoliko se ne ubeleži na kartu rasta. Posle drugog rođendana dete zauzima svoju poziciju na karti rasta i trebalo bi da prati svoju „liniju rasta“ do završetka rastenja.

U kartu rasta je obavezno upisati i očekivanu visinu u odnosu na visinu roditelja po jednostavnoj formuli :

visina oca + visina majke/2 + 6.5 cm (za dečake)

visina oca + visina majke/2 - 6.5cm (za devojčice)

Svako veliko odstupanje od očekivane visine za pol, uzrast i visinu roditelja zahteva pomno praćenje brzine rasta merenjem na 6 meseci. 

ŠTA SVE MOŽE BITI UZROK NISKOG RASTA?

Razlikujemo fiziološki i patološki nizak rast.

FIZIOLOŠKI NIZAK RAST imaju deca koja prate svoju liniju rasta na najnižim linijama na karti rasta i imaju očekivanu malu visinu u odnosu na svoje niske roditelje.

Postoji i, takozvani, konstitucionalni nizak rast – obično kod dečaka koji usporeno rastu, kasnije uđu u pubertet a zatim naglim ubrzanjem rasta dostignu očekivanu visinu – ovakav obrazac rasta se obično ponavlja kod muških članova u porodici.

PATOLOŠKI  NIZAK RAST  može da ima niz uzroka koji se mogu prepoznati i uspešno lečiti ukoliko se pravilno i redovno prati rast svakog deteta.

PATOLOŠKI UZROCI NISKOG RASTA SU BROJNI:

- zastoj rasta ploda u toku trudnoće

- hronične bolesti

- celijakija

- siromaštvo

- zanemarivanje

- poremećaji u broju ili strukturi hromozoma

- urođeni poremećaji u građi kostiju

- endokrini poremećaji: nedostatak hormona rasta, nedovoljno lučenje hormona štitaste žlezde, poremećaj u radu nadbubrežnih žlezda

ŠTO JE ODSTUPANJE VISINE DETETA OD NORMALE VEĆE, TO JE VEĆA I VEROVATNOĆA DA DETE IMA NEKI OD PATOLOŠKIH UZROKA NISKOG RASTA!

U razvijenim zemljama oko 90% niske dece ima fiziološki oblik niskog rasta, dok samo oko 10% dece sa niskim rastom ima neki od patoloških uzroka.

Nema razloga da sumnjamo da je statistika slična i kod nas – ono što nas od razvijenog sveta razlikuje jeste , pre svega, niska svest o značaju pravilnog merenja i korišćenje karte rasta u svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi. Ne postoji nijedan razlog da nisko dete bude upućeno na dalje ispitivanje uzroka niskog rasta – deca se redovno mere na sistematskim i kontrolnim pregledima, svaka ordinacija ima visinometar, a svaki regionalni zdravstveni centar ima pedijatra – endokrinologa.

ZAŠTO NAM JE ONDA PORAŽAVAJUĆA SATISTIKA DA SE NISKA DECA UPUĆUJU ENDOKRINOLOGU TEK SA 12,5 GODINA?

Svako dete treba obavezno uputiti na dalje ispitivanje uzroka poremećaja rasta, kod koga se ustanovi da:

• raste ispod normalnog opsega linija na karti rasta

• uspori rast u odnosu na prethodno merenje                                                          

• značajno odstupa po visini u odnosu na očekivanu visinu u odnosu na roditelje

• izostane pubertetsko ubrzanje rasta

ULOGA RODITELJA u praćenju rasta nije zanemarljiva!

Oni vrlo često prvi primete da je dete niže od vršnjaka, da mu i ove godine odgovara prošlogodišnja gardaroba, da mu kasno izbijaju zubi i sporo raste kosa...

Zanemarivanje problema u rastu i razvoju znači odlaganje rešenja, smatra se da bi svaka sumnja u patološki oblik niskog rasta morala biti otklonjena najkasnije do polaska u školu. Roditelji se obično nadaju da će dete ubrzanim rastom u pubertetu nadoknaditi malu visinu, a pedijatri da imaju dovoljno iskustva da će i bez korišćenja karti rasta prepoznati dete koje zahteva dalje ispitivanje. Iskustva naših endokrinologa i poražavajuća statistika nam govore suprotno – praćenje pravilnog rasta, rano otkrivanje i upućivanje endokrinologu u predškolskom uzrastu su jedina garancija za uspešno lečenje uzroka niskog rasta.

Autor: Dr Radmila Kosić, specijalista pedijatrije