|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

HRONIKE SLUĐENOG OCA: Vrtići ništa ne valjaju ili smo mi roditelji ustvari izgubili razum?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 26.6.2022
Vaspitačice se zaista svega naslušaju - od toga da su samo glorificirane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od “samo pet sati”.

image
Ne šaljete dete u zatvor, preživeće čak i ako mu otmu igračku, dobije ćušku od prijatelja ili pojede malo plastelina. Teaching kids photo created by freepik - www.freepik.com
/11


Sećate li se još uvek svojih vrtićkih dana?

Moji su prošli krajem osamdesetih i kad vidim kako danas stoje stvari, preživeo sam “Igre gladi” a da nisam to ni znao.

Dođem ujutro, kuvarica mi u metalni lončić pljusne griz, do ručka su mi patike pune vode, a džepovi peska i kamenja. Triput nedeljno, svake nedelje, na meniju je bolonjez, sa dva lista zelene salate u kojima kasnije švercujem pikule i menjam ih za mesto na jedinoj rđavoj ljuljaški u dvorištu.

Tamo negde u Voltinom na tadašnjoj periferiji Zagreba, u vrtiću nazvanom po nekom narodnom heroju, na livadi sam ostavio i dva mlečna zuba, a neki stariji klipan odmah drugi dan ukrao mi je novi ping-pong reket. Adaptacija? Ako mislite na decu koja satima na ogradi plaču za majkama, onda je postojala i tada.

Izranjavana kolena, obuća iz Borova, i He-Man pre spavanja. Bili su to divni dani. I svi smo ih preživeli.


PROČITAJ JOŠ: Kako je Bog stvorio vaspitačicu


U međuvremenu stvari su se, čini se, promenile.

Pre neki dan čitam dramatični tekst na jednom domaćem news portalu o roditeljima koji dižu bunu nakon što je u jednom gradskom vrtiću nestalo papirnatih čaša za vodu.

Jedno dete bilo je “toliko” malaksalo da je kad je stiglo kući, citiram: “Popilo pola litre vode”. Drugog su pak roditelji u panici prvo nafilovali inhalacijom, a onda je mali uspeo objasniti da je samo žedan.

- Na rubu dehidratacije - pojasnio je otac, dodavši da je vaspitačica deci rekla da piju vodu iz ruku, što neka od njih nisu znala. Škandal.

Dogodi li nam se stvarno invazija onih gigantskih metalnih čudovišta iz “Rata svetova”, neće nam pomoći ni Tom Cruise. Sudeći po ovim ispovestima, zagrebački klinci će prvi umreti, i to od žeđi, jer ne znaju čemu služi slavina.

Dan kasnije raspitujem se kod vaspitačica iz nekoliko gradskih vrtića. Na šta se sve žalimo i kako se sa time nose? Jesmo li mi roditelji ustvari izgubili razum?

Roditeljska knjiga žalbi debela je i dobro bi došla ekipi sa News.net-a, šteta samo što su svi prigovori istiniti. Evo izabranih:

- Molim vas ne puštajte mi dete toliko često u pesak, svaki put kad idemo kući uprlja nam ceo auto.

- Možete li malo bolje da pripazite na patike od sina? Stare su tek dva dana i već su izgrebane.

- Otkad je moj sin krenuo u vrtić, kod kuće me stalno grize za ruku. Pa čemu ga to ovde učite?

- Mom ste detetu prekjuče skinuli potkošulju jer mu je kao bilo vruće i sad se prehladilo. Nisam znala da vrtić plaćam da bi kući dolazilo bolesno. Danas joj niste promenili uprljanu majicu, a taman smo hteli do grada.

 

PROČITAJ JOŠ: Koje mame ćete upoznati u vrtiću?


Mislite da ne može gore? Idemo dalje.

- Dođi, Marko, da ti zavežem patike, vidim da ti ova zločesta teta ne želi pomoći.

- Zašto svake godine menjate vaspitačice? Moje dete sad ne želi u vrtić jer više nema one od ranije. Istraumatizirano je.

- Čitala sam kako je gojaznost među decom uzela maha. Predlažem da se deci zabrani da na svoj rođendan u vrtić donose tortu.

- Molio bih da mom sinu ne poslužujete piletinu. Alergija? Ne. Jednostavno ne podržavamo nehumani uzgoj peradi na svetu.

- Moje dete je zakinuto jer u grupi ima i mlađe dece. Bojim se da zbog toga neće dovoljno brzo da napreduje.

- Juče sam slučajno opsovao pred kćerkom i ona sad to stalno ponavlja. Molim vas da to ispravite, ja sam po struci inženjer i ne razumem se u te stvari.

- Sin je juče izgubio svoju igračku u vrtiću, mi ćemo da posudimo ovu tuđu koja mu se sviđa. Ne brinite, vratićemo je kad mu dosadi.

Vaspitačice se zaista svega naslušaju - od toga da su samo glorificirane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od “samo pet sati”. Međutim, ako niste Angelina Jolie i Brad Pitt, teško da ste ikad imali priliku brinuti se odjednom za grupu od 20-ero dece. I svako je gladno, žedno, mora na WC i penje se preko ograde, a jedva je naučilo hodati.

I zato nemojte da se brukate, ne šaljete dete u zatvor, preživeće čak i ako mu otmu igračku, dobije ćušku od prijatelja ili pojede malo plastelina.

Za ovo zadnje kažu da je zdravo za varenje.

  • Tomislav Novak

Izvor: www.jutarnji.hr

 

PROČITAJ JOŠ: Kako je biti dete u vrtićima u Srbiji


Sjećate li se još uvijek svojih vrtićkih dana?

Moji su prošli krajem osamdesetih i kad vidim kako danas stoje stvari, preživio sam “Igre gladi” a da nisam to ni znao.

Dođem ujutro, kuharica mi u metalni lončić pljusne griz, do ručka su mi tenisice pune vode, a džepovi pijeska i kamenja. Triput tjedno, svaki tjedan, na meniju je bolonjez, s dva lista zelene salate u kojima kasnije švercam pikule i mijenjam ih za mjesto na jedinoj hrđavoj ljuljački u dvorištu.

Tamo negdje u Voltinom na tadašnjoj periferiji Zagreba, u vrtiću nazvanom po nekom narodnom heroju, na livadi sam ostavio i dva mliječna zuba, a neki stariji klipan odmah drugi dan ukrao mi je novi ping-pong reket. Adaptacija? Ako mislite na djecu koja satima na ogradi plaču za majkama, onda je postojala i tada.

Izranjavana koljena, obuća iz Borova, i He-Man prije spavanja. Bili su to divni dani. I svi smo ih preživjeli.

U međuvremenu stvari su se, čini se, promijenile.

Prije koji dan čitam dramatični tekst na jednom domaćem news portalu o roditeljima koji dižu bunu nakon što je u jednom gradskom vrtiću nestalo papirnatih čaša za vodu.

Jedno dijete bilo je “toliko” malaksalo da kad je stiglo kući je, citiram: “Popilo pola litre vode”. Drugog su pak roditelji u panici prvo nafilali Ventolinom, a onda je mali uspio objasniti da je samo žedan.

- Na rubu dehidracije - pojasnio je otac, dodavši da je odgajateljica djeci rekla da piju vodu iz ruku, što neka od njih nisu znala. Škandal.

Dogodi li nam se stvarno invazija onih gigantskih metalnih štokrla iz “Rata svjetova”, neće nam pomoći ni Tom Cruise. Sudeći po ovim ispovijestima, zagrebački će klinci prvi umrijeti, i to od žeđi, jer ne znaju čemu služi slavina.

Dan kasnije raspitujem se kod odgajateljica iz nekoliko gradskih vrtića. Na što se sve žalimo i kako se s time nose? Jesmo li mi roditelji ustvari izgubili razum?

Roditeljska knjiga žalbi debela je i dobro bi došla ekipi s News bara, šteta samo što su svi prigovori istiniti. Evo probranih:

- Molim vas ne puštajte mi dijete toliko često u pješčanik, svaki put kad idemo kući uprlja nam cijeli auto.

- Možete li malo bolje pripaziti na tenisice od sina? Stare su tek dva dana i već su izgrebane.

- Otkad je moj sin krenuo u vrtić, kod kuće me stalno grize za ruku. Pa čemu ga to ovdje učite?

- Mom ste djetetu prekjučer skinuli potkošulju jer mu je kao bilo vruće i sad se prehladilo. Nisam znala da vrtić plaćam da bi doma dolazilo bolesno. Danas joj niste promijenili uprljanu majicu, a taman smo htjeli do grada.

Mislite da ne može gore? Idemo dalje.

- Dođi, Marko, da ti zavežem tenisicu, vidim da ti ova zločesta teta ne želi pomoći.

- Zašto svake godine mijenjate tete? Moje dijete sad ne želi u vrtić jer više nema one od lani. Istraumatizirano je.

- Čitala sam kako je pretilost među djecom uzelo maha. Predlažem da se djeci zabrani da na svoj rođendan u vrtić donose tortu.

- Molio bih da mom sinu ne poslužujete piletinu. Alergija? Ne. Jednostavno ne podržavamo nehumani uzgoj peradi na svijetu.

- Moje dijete zakinuto jer u grupi ima i mlađe djece. Bojim se da zbog toga neće dovoljno brzo napredovati.

- Jučer sam slučajno opsovao pred kćerkom i ona sad to stalno ponavlja. Molim vas da to ispravite, ja sam po struci inženjer i ne razumijem se u te stvari.

- Sin je jučer izgubio svoju igračku u vrtiću, mi ćemo posuditi ovu tuđu koja mu se sviđa. Ne brinite, vratimo je kad mu dosadi.

Odgajateljice se doista svega naslušaju - od toga da su samo glorificirane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu djecu i mijenjaju im pelene, da su dulje na praznicima nego na radnom mjestu ili da rade u smjenama od “samo pet sati”. Međutim, ako niste Angelina Jolie i Brad Pitt, teško da ste ikad imali priliku brinuti se odjednom za grupu od 20-ero djece. I svako je gladno, žedno, mora na WC i penje se preko ograde, a jedva je naučilo hodati.

I zato nemojte se brukati, ne šaljete dijete u kaznionicu u Lepoglavi, preživjet će čak i ako mu strgaju igračku, dobije trisku od prijatelja ili pojede malo glinamola.

Za ovo zadnje kažu da je zdravo za probavu.

(imate horor priču iz vrtića ili škole? Javite se na tnovak66@gmail.com. Lakše je kad nas je više)

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Zvončići no.1
Kad padne prvi sneg, kad zabeli se breg, na put se sprema tad, taj deda večno mlad,...
18
Evo čega se deca najviše plaše, prema uzrastu
Grmljavina, mrak, veštice, čudovišta, duhovi i mnoga druga zastrašujuća stvorenja koja bi mogla živeti u mračnom ćošku s...
16
Sanke Deda Mraza
Preko brda, preko brega i debelog snega jure neke čudne sankesrebrne i tanke!
10
Razvojna disfazija
Razvojna disfazija je jezički poremećaj koji se lako uočava na ranom uzrastu. Blagovremenim uključivanjem deteta u logop...
6





Šta da radite ako vaše dete ne voli vaspit...
Deca su stroge sudije i u stanju su da manje vole vaspitačicu koja je na primer za nijansu strožija.
Vaučeri od 6.000 dinara za SVU DECU u Beog...
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić održao je sastanak s direktorima svih predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih...



image
dudas
Ima li koga da ga grlo boli? Otvorite Apis goli! Prsnite me 2, 3 puta, nije fol-nestaće bol!
"Dobro veče, od sad ovde nema zime, Imuno je moje ime. Vitamini, minerali-sve staje u gutljaj mali. Popij mene, mala vilo, nazdravlje ti bilo!" "Imaćemo još jednog gosta, pomoći će vili dosta. Evo ga, tu je"-Imuno reče. "Uđi, uđi, druže moj, dobi li protiv kašlja boj?" "Znaš, Imuno-Broncamil se smeška, kakva je to borba teška. Uspeo sam, za kašalj sam tata mata!" I odjednom neko pokuca na vrata. "Ima li koga da ga grlo boli? Otvorite Apis goli! Prsnite me 2, 3 puta, nije fol-nestaće bol!" Istina je sve što kaže Apis gola, jako brzo rešiće vas bola. "Gde li nam je Fitobalm, kud se dede, ne videh ga od prošle srede? "Sad će doći"- Imuno reče. "Ima li šta od zapušenog nosića preče?" "Kuc, kuc, stigao sam"- Fitobalm se javi. "Mala vilo, odmah me pod nosić stavi. Jel osećaš borovine moć? Sada lepo diši i spavaj, laku noć!" I tako Pharmalife družina ova isprati vilu u carstvo snova.  Više >>
image

Anketa

Тежина током трудноће.
пеперутка16

Да ли сте се угојили током порођаја? Колико?

Click Here