|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.07.-14.07.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Zavidna pozicija Srbije u istraživanju matičnih ćelija

Radio-televizija Vojvodine (www.rtv.rs), 16.4.2010
Profesor Bela Balint, svetski priznati transfuziolog i hematolog, pozdravio je odluku predsednika SAD Baraka Obame da ukine zabranu finansiranja proširenih programa istraživanja matičnih ćelija svih vrsta

image
/21


"Na polju izučavanja biologije, usavršavanja postupaka prikupljanja i prečišćavanja matičnih ćelija i njihove terapijske primene, odlično smo pozicionirani jer smo, na primer, treća-četvrta zemlja u svetu čiji su stručnjaci omogućili ozdravljenje srčanim bolesnicima kod kojih je primenjena metoda ubacivanja matičnih ćelija posle infarkta, a posebno nakon kardiohirurške operacije: koronarni baj-pas", rekao je Balint, načelnik Odeljenja VMA za hemoterapiju i aferezno lečenje.

 

Srbija među priznatima u svetu

"Doduše, to je kod nas bilo moguće jer smo imali podršku u vreme kada su iste intervencije u realno finansijski jačim zemljama bile sprečene", objasnio je prof. Balint u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da podržava sva medicinska istraživanja koja se sprovode u granicama dozvoljenog, etičkih normi uzusa i koja dovode do unapređenja zdravlja i poboljšanja kvaliteta života bolesnika.

Srbija je i po objavljenim radovima u oblasti izučavanja matičnih ćelija među priznatima u svetu, rekao je prof. dr Balint, koji je inače sa saradnicima obavio prve transplantacije matičnih ćelija pre 25 godina kod bolesnika obolelih od hematoloških maligniteta i autoimunskih poremećaja, a u oblasti regenerativne medicine od 2003. godine i prvi je uveo novu svetski priznatu metodu u lečenju ishemijskog poremećaja srca.

Klasična transplantacija matičnih ćelija se najčešće primenjuje u lečenju bolesnika sa malignim bolestima krvi i drugim tumorima. Odnedavno se transplantacija matičnih ćelija radi i u lečenju bolesti i poremećaja s nekim specifičnim autoimunim abnormalitetima, kao što su autoimuna neurološka, sistemska i druga oboljenja.

Tom terapijskim metodom obezbeđuje se zamena oštećenih, odnosno funkcionalno manje vrednih ćelija zdravim matičnim ćelijama koje nastaju u koštanoj srži.

Matične ćelije, naime, same sebe obnavljaju i sazrevanjem i razmnožavanjem daju ćelije potomke koje vrše funkcije prenosa kiseonika, zaustavljanja krvavljenja, štite organizam...

Nedavno je otkrivena još jedna osobina matičnih ćelija - u određenim okolnostima mogu da daju ćelije neke druge linije ili loze i zahvaljujući tome mogu da se koriste i za potrebe takozvane regenarativne medicine, na primer, posle infarkta srca.

 

Aktivan rad

Dr Balint, koji je objavio 558 radova i osnovao multidisciplinarno udruženje Nacionalnu grupu za aferezno lečenje, dodaje da se u saradnji sa engleskim naučnicima kod nas radi i regenerativna medicina na polju oporavka jetre, kao i da su u "povoju" pokušaji lečenja dijabetesa tipa 1, uz pomoć matičnih ćelija.

Od 1995. godine u Srbiji se radi metoda prikupljanja matičnih ćelija iz periferne krvi, a godinu dana kasnije uvedena je kriokonzervacija - zamrzavanje matičnih ćelija, podsetio je prof. Balint koji je svoje radove publikovao u vodećim engleskim i američkim naučnim časopisima.

Pre osam godina prof. Balint je sa svojim saradnicima uveo metodu imunomagnetne selekcije matičnih ćelija, koja znači da se postupkom koncentrisanja od oko jednog procenta u suspenziji, pomoću specifičnih antitela, može napraviti produkat sa 60 do 70 odsto ovih ćelija.

Jedan do osnivača Centra za transplantaciju matičnih ćelija na VMA, dr Balint je član Republičke komisije za transplantaciju, kao i radne grupe za izradu zakona o transplantaciji tkiva i matičnih ćelija, koji treba da bude donet do kraja godine.

Osim na VMA radi i u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, a u Ministarstvu za nauku je naučni savetnik, profesor je po pozivu na medicinskim fakultetima u Novom Sadu, Nišu i Banjaluci, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, urednik brojnih časopisa: Blood Banking Transfusion Medicine (Istanbul), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Vojnosanitetski pregled, Bilten za transfuziologiju...zvanični je recenzent časopisa Medical Science Monitor (New York).

 
 
Imate li mišljenje o ovoj temi?
Podelite ga sa nama na forumu Matične ćelije!
 
 

13. mart 2009.
Objavljeno sa dozvolom - www.rtv.rs

Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
12
Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
9
Pušenje i trudnoća – zašto ne?
Da li ste znali da, ukoliko i samo jedan od partnera puši, smanjuju se šanse da zatrudnite. I muškarci i žene pušači ima...
6
Pol deteta na osnovu oblika stomaka i drugog?
Može li se na osnovu oblika trudničkog stomaka ili nečeg drugog odrediti pol deteta?Imate stomak u obliku lopte, gadne j...
5


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Kuvar: Torbica
Posno ali predobro!

Anketa

mogucnost trudnoce
ciro

cao svima,ja sam nova na vasem forumu htjela sam samo pitanje kolike su mogucnodti da se ostane u drugom stanju ako sam imala nezasticene odnose nekolika dana pred menzis?hvala

(82%)

(18%)


Ukupan broj glasova: 40

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here