Ostavljaš zagrljaje, ljubav, ostavljaš i ljutnju, neizgovorene reči... Foto: Freepik.com

/11 /11

Ti ćeš otići jednom. Svi ćemo. Nisi jedina. Što pre to shvatiš, pre ćeš iskoristiti preostalo vreme bez pitanja o garancijama, jer to ti je jedina garancija. Da imaš svoje “od do”, da ga koristiš i da ga jednom napustiš.

Želiš da ostane nešto iza tebe, da živi za tebe i govori u tvoje ime što jasnije, onda kada ti ne budeš tu da pustiš svoj glas. I onda se trudiš da deci ostaviš dobar zaklon od kiše, da krov bude što jači, da izdrži bilo koji životni pljusak.

PROČITAJ JOŠ: USPORI MALO, MAMA

Ostavljaš stanove, kuće, diplome, novac, rodbinske i druge veze. Ostavljaš ono “ pozovi u slučaju nužde”.

Ostavljaš deci dobra sećanja. Rođendanske proslave, onde gde se smeješ najsrećnija na svetu, onde gde mutiš šlag i zajedno” ližete šerpe” uz zvuke omiljene radio stanice.

Ostavljaš i omiljene pesme, koje dugo nakon tvog odlaska neće moći da slušaju, pa će ipak početi da ih slušaju jednom, uvek sa sećanjem na tebe.

Ostavljaš svoj omiljeni parfem čak i neku praznu bočicu, albume pune slika, one u telefonu, one u kompjuteru i na zidu, onako uramljene.

Ostavljaš zagrljaje, ljubav, ostavljaš i ljutnju, neizgovorene reči, ono “još samo jednom sam mogla da ti kažem da te volim”, ono “nisi mi rekla izvini”, ono “oprosti mi što nisam bila tu za tebe”.

Ostavljaš toliko toga što će biti tu da sa onima koje najviše voliš vodi razgovor umesto tebe. Ali, ako baš želiš da ostavljaš sebe, a poželi, kad ćeš sebe svejedno ostaviti, onda znaj da ostavljaš mnogo, mnogo više.

Ostavljaš sebe kao model po kome se tvoja deca kroje.

U svim svojim odnosima, u drugima, ostavljaš nekakve ključaonice kroz koje su naučili da gledaju druge, gledajući tebe.

Ostavljaš sebe kao ram kroz koji će tvoja deca gledati život i sebe u njemu. Ostavljaš svoje granice u njima i širinu životnog prostora koje one zahvataju.

Ostavljaš svako umeš, ne umeš, možeš, ne možeš. Ostavljaš zidove kojima se braniš i čekiće kojima ih razbijaš.
Ostavljaš sve.

PROČITAJ JOŠ: Roditeljska griža savesti i zašto je zaboraviti

Možda sebi stalno ponavljaš obećanje da će tvoja deca živeti srećniji život od tebe. Njihova sreća nije u tvojoj moći. To biraju sami. Ali ono što jeste je to da ti deci pokažeš kako je to biti srećna, pa kako sa tugom, sa ljutnjom, sa besom, sa mirom. Kako se opustaš, koji su uslovi za opuštanje.

To su veštine koje ostavljaš svojoj deci.

Ostavljaš…

• većinu tvojih mentalnih šablona – iskopiraće ih
• tvoje neisceljene rane – bolovaće ih za tebe ili će od njih bežati (što je druga strana bolovanja)
• tvoj odnos prema sebi – iskopiraće ga ili će mu se opirati, pokušavati da ne liči na tebe, pa će ga tako ponovo iskopirati, upravo kroz svoj otpor.
• tvoj odnos prema drugima – iskopiraće ga, prema sebi, prema mužu, ženi, deci, iskopiraće ga
• tvoje poverenje u život – živeće, stvaraće, postajaće u njegovim granicama
• tvoj odnos prema uspehu- iskopiraće ga, na vratoloman način pokušavajući da ti dokaže da je uspeh moguć, baš njoj ili njemu
• tvoje odbrane, od osećanja, od drugih, od života- iskopiraće ih kao recept za bezbedan život
• tvoju zonu komfora- ma koliko se boreći da je rastegne, iskopiraće je, samo će je preneti na neku drugu pozornicu
• tvoje dramske igre sa drugima, to da si nečija žrtva, da si nekome spasitelj, to da je tu uvek neki progonitelj, to da su ti dužni i da si dužna – iskopiraće ih menjajući glumce
• tvoje granice, one koje postavlješ sebi i životu – iskopiraće ih, pa će često sebi u bradu, ljuteći se i kritikujući sebe ponavljati baš tvoj glas.
• tvoja odricanja od sebe, tvoje otkazivanje svojih snova za neki drugi život, tvoje smeštanje svojih potreba na neki spisak koji čeka u zaturenoj fioci starog šifonjera – iskopiraće, misleći da si, kada si tako postupala sa sobom, bila u pravu
• tvoju potrebu da budeš savršena mama, supruga, snajka, i sve silne frustracije zbog toga – iskopiraće ih.
• 
  

PROČITAJ JOŠ: NE PEGLAM, DAKLE POSTOJIM

I još mnogo toga, iskopiraće. Baš sve ono od čega si u sebi želela da ih zaštitiš, iskopiraće. Baš sve ono u čemu nisi želela da liči na tebe, iskopiraće. Znaš li zašto? Zato što si model, mustra po kojoj se kroje.

Tako da, ako već hoćeš da ostaviš nešto, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe. To će tvoja deca gledati i prepisaće od tebe.

Niko od nas nije savršen, pa ako se ti potrudiš da prihvatiš sebe, daćeš i njima dozvolu da prihvate sebe.

Potrudi se da izađeš iz svojih uloga žrtve, smiri svoje zavisno, nesigurno, ranjeno, buntovno unutrašnje dete.

Preispitaj taj glas koji te kritikuje i kinji iznutra. Nađi neki bolji glas za sebe i potrudi se da naučiš da mu verujesš jer to, baš to, ostavljaš svojoj deci.

Nauči da budeš nežna prema sebi, ne moraš da se ludo voliš, dovoljno je da poštuješ ovu životnu priliku što si još uvek tu i jos uvek možeš da se otisneš u druge, sebe, celi svoj život, da drugačiji način.

Da skrojiš život onako kako si izmaštala kada si naučila da maštaš. Postaneš glavni lik u svom filmu. Pa će i oni u svom.

Vladika Nikolaj je rekao da nam deca nisu data da bi imali decu, već da svakoga dana učimo da budemo roditelji. Baš tako nam nije dat ni život. Samo da bismo ga imali. Dat nam je da svakoga dana učimo kako da ga živimo što približnije našoj autentičnosti.

E, to ćeš ostaviti drugima, svojoj deci, a da je OTISAK ZAUVEK. Svoj najbolji trud oko svog života.

Ljiljana Milić
Trener ličnog razvoja i kouč
Izvor: PromenaDA / Detinjarije