www.blic.rs

/21 /11

Recimo, trogodišnji mališan svaki dan otima igračke iz ruku mlađega brata i trči po kući izbezumljeno urlajući: „To je moje, moje je!“. Iznervirana mama tada kaže: „Dobro, ako su sve igračke tvoje, ovaj je dvosed moj pa ti ne smeš na njemu da sediš“. Taj odgovor detetu neće da pokaže da njegovo ponašanje nije lepo i zbuniće ga, kažu stručnjaci. Zato je, umesto vraćanja istom merom, mnogo bolje da sačuvate hladnu glavu odgovarajući detetu kratko i jasno, odlučnim tonom: „Žao mi je, ne može više ovako“. Ova rečenica neće zaustaviti vrištanje i plač, koje vi treba da ignorišete, ali će pokazati mališanu da se terorom ne postiže ništa. Evo još nekih primera, tačnije izjava, koje zahtevaju od mame i tate da se smire ili da ignorišu takvo ponašanje.

Nisi više moja mama!

Umesto da odmah reagujete: „Odlično, onda nađi novu“, sačekajte dok se „ne ohladite“. Umesto da mu kažete da ni vama nije stalo (što je najgore), recite: „U redu. Smeš tako da se osećaš“.