www.rtv.rs

/21 /11

Zato je, na primer, potrebno da svako žensko dete dobije odgovor bar na 10 osnovnih pitanja vezanih za zdravstvene probleme u familiji, među kojima su da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost ka zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povećan holesterol u krvi.

Takođe je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60.000 žena, a 19.000 umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u 10 odsto slučajeva.
Stručnjaci smatraju da je za 40 odsto rizik povećan, ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.

Takođe je važno da li neko u porodici pati od migrene koja je posledica suženja mreže krvnih sudova u mozgu.
Kada neko pati od nasledne migrene, sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.

Zapažena je vidna naslednost kod obolenja štitne žlezde koja se proverava krvnom slikom i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.

Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.

Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili gutanju lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta, ali se zna da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca alkoholičara ili narkomana, iako se ne može tvrditi da se radi o genetskoj ili sociološkoj pojavi.

Ako stalno gleda pijance ili narkomane oko sebe, verovatno će u želji imitiranja dete to i samo postati, smatraju stručnjaci i ističu da svako mora sebe da posmatra i ako oseti da mu se takva opasna strast javlja treba na vreme da je spreči.