DETALJI

 

Ringerajin korisnik: eugenija

Ocena porodilišta: 4

 

Komentar ocene: Bila bi petica da su dozvolili da slikam u rađaoni, i da slušam muziku, nisu mi dali da vadim mobilni i foto-aparat, bilo je mi je mnogo dosadnoj samoj u rađaoni. Oduzeli su mi torbu u startu, kada su videli šta sam naumila.. (krenula da vadim sve živo, i mp3 i mob, i digitalac)

 

Celu noć u nedelju na ponedeljak bolela me kičma, slutila sam negde u dnu mozga da bi to možda mogle biti kontrakcije, ali sam brzo odagnala takvu misao, jer sam dan pre provela na Vrbasu, pa sam mislila, garant me kičma uhvatila od hladne vode pored koje sam sedela ... Ujutro oko 7 sam pomislila kako ovo baš neće da prestane, pa sam uzela masirati po kičmi (koliko sam rukom mogla dohvatiti), te pomislih, ebote, moraću kod Kineza na "čupanje"...

 

Oko pola osam, kada je bol počeo biti sve jači i na 4 minutice, reših da se laganini istuširam, obučem i krenem put bolnice, za svaki slučaj.. (jeste da će mi se smejati, ova zbog kičme došla na ginekologiju, ali ajd, kad već imam uputnicu, i da se rešim sumnje). Tamo sam čekala i čekala i čekala da se pojavi neki dr, i konačno, kad me pregledao, skiknu lepo: "Sestro, vodite je na pripremu, otvorena je 5 prsta, ovo je za rađaonu!"

 

E sad, deo oko klistiranja znate ... Sve mi je bilo smešno (ili sam smehom upalila mehanizam odbrane od straha), ali zaista sam rikavala zajebavajući sve oko sebe (pa i vas drage moje, pa i vas)...

 

I tako dođe neka sestra po mene i odvede me do rađaoneee... E koliko puta sam zamišljala tu ludu prostoriju za ovih 9 meseci trudnoće.. eh eh... Na kraju, definitivno nije ni približno loša kao u mojoj glavi što je bila... Sasvim pristojna prostorija sa primarno zelenom bolničkom bojom, sa dva kreveta, sa klimom, i nekim čudima medicinskim, koji me čak nisu ni prepali, već su mi bili nekako prirodni da se tu nalaze (bilo bi čudno da se CTG nalazi recimo u zgradi Opštine).

 

Taj krevet jedan napunjen je Eugenijom, drugi je prazan, a iz druge porođajne sale sa kojom me deli stakleni zid, čujem curku kako urla - porod u toku.

 

Neki dr mi uzima podatke, neka "seja" me priključuje na CTG... U tom stiže druga "seja" sa pitanjem :"Jeli mala čija si ti, jesi li ti ta i ta" "Jesaaam". I trpctrpc , moja ujna kontaktirala te dve seje, koje su sasvim slučajno radile taj dan u toj smeni i koje su sasvim slučajno ujnine drugarice.. No, proše 4 minutice, dolazi moja babica (moja veza koju sam ranije uposlovala), dolazi od svoje kuće u smenu koja nije njena i tada kreće tarapanaaa... Ove dve se naljutiše, ja pod bolovima, zgrmiše na mene, ova moja u čudu, hoćeš mene ili njih, ko je koga zvao, i umalo se seje ne počerupaše pred Eugenijom koja se porađa...

 

Nakon svađe, raziđoše se svi i ostaviše me samu... Mislila sam, doći će povremeno, kako to već biva.. ali ne.. Sam sam sama do momenta kada sam ugldala bebinu glavicu kako izlazi između nogu... Sam sam samcata, kad vam kažem.. Tek tada sam glasno pozvala seje, koje se stvoriše sa celom ekipom oko mene, puš još jednom, i dočekaše bebu, čisto da ne ispadne na pod (nisam i to mogla sama).. Onda ide sve ono po redu.. Posteljica, pa šivanje, pa hodnik, pa dreždenje na hodniku dva sata, pa bolnička soooba....