ninulina
|
Eh, drage moje, ja sam na preskoke malo pročitala vaše postove, vidim i ja sam nekad pisala ovdje, nisam ni znala  al evo opet ću da pišem....
Elem, ja trudnoću vodim u Banjaluci , ali mi sada živimo kod muževih u Tesliću, ja sam i dalje ostala pri tome da trudnoću nastavim u banjaluci a evo i opravdanja zašto...
Sinoć sam bila tu u .b.luci kod mame , rođendan mi, sve super bilo , krenuli za Teslić, stigli kući, kada sam legla osjetim da mi se stomak lagano stišće i da imam neke čudne grčeve , moja dr. mi je rekla da slobodno popijem apaurin ako osjetim da mi se stomak stišće i da je tvrd.... Pitam muža da li je stomak tvrd on pipne kaže kao kamen je...Bolovi postaju jači i jači i kažem mužu da bih popila apaurin , i on mi da. Međutim bolovi su toliko bili jaki da sam imala osjećaj da mi bol gura želudac na usta , al javlja se u takvim intervalima da bol traje pet-šest sekundi i bukvalno ne mogu da uzmem daha i prestane pa nakon 6-7 minuta ponovo boli....Muž me pita da li su to kontrakcije, aaaa odkud bih znala prva mi je trudnoća , on zove sestru koja je ljekar , ona govori da se spremamo i idemo u Teslić u hitnu da me pregledaju! U međuvremenu sam popila Gastal misleći da je bol povezana sa želudcem. U Tesliću mi napišu uputnicu za Doboj iako govorim da ja trudnoću vodim u Banjaluci, ali eto...Stižemo u Doboj, moji bolovi nisu prestali. Ulazimo , šalju nas u porodilište, a ja samo molim Boga da porođaj nije počeo jer sam kraj sedmog mjeseca i iskreno ni sama ne znam kakve bi šanse bile bebi da preživi. I tu počinje moja muka! Otvara nam vrata neka stara ženturača ( s punim pravom je nazivam ŽENTURAČA) I govori : Šta je! Moj muž joj objašnjava situaciju jer ja ne mogu od bolova , ona govori meni : Ulazi , ajde! Kada sam ušla onda mi kaže : A kuda si ti majke ti pošla bez torbe za porodilište? Jesi ti normalna? objašnjavam joj da sam ja tek sedmi mjesec i da mi je ovo prva trudnoća, da ne znam ni da li su ovi bolovi povezani sa trudnoćom a ona se smije ali onako kao vještica ono cinično sa zadovoljstvom nekim kao da joj je drago što sam tako bespomoćna! Ulazi ajde da te pregledamo! Moj muž kreće za mnom a ona mu mrtvo ladno : ne može, kud bi ti, sjedi tu i čekaj!
Ušli smo u tu ambulantu ili koji je već đavo pita me gdje je krvna grupa moja , ja skontam da mi je ostala u posebnoj fascikli jer je stvarno nisam htjela nosati sa sobom imala sam trip da ću je izgubiti i držala sam je u ladici kontajući da je nosam sa sobom kada uđem u deveti mjesec. Objašnjavam joj to a ona na mene VRIŠTI ALI BUKVALNO VRIŠTI : Ti nisi normalna , ti si jedno nenormalno stvorenje , i šta sad da imaš krvarenje i da ti treba transfuzija a ti nemaš kod sebe krvnu grupu, govorim joj da ću odmah poslati muža po krvnu grupu samo da se smiri , ona mi uzima knjižicu i govori : A i ta tvoja doktorica da je imalo pametna objasnila bi ti da svaki dan trebaš biti spremna na porođaj počevši od petog mjeseca trudnoće! E tu je prevršena svaka mjera, uredu vrištiš na mene, probudila sam te , 3h je ujutru , ali kravetino odakle ti pravo da govoriš da moja doktorica nije pametna, odakle ti to pravo????? Počinjem da galamim i tražim svoju knjižicu i nalaze na zad jer želim da idem , ne želim da me pregledaju, ona mi ne da , počinjem da plačem, molim je samo da mi vrati moja dokumenta i da idem za Banajluku , samo da me pusti ali ona mi ne da , muž je sve vrijeme pred vratima koja su zaključana lupa jer me čuje kako plačem, čuje nju šta mi govori, čuje kako molim da me puste , ali ona je idalje uporna i dalje vrijeđa kako sam ovakva onakva ( nisam je više ni slušala samo sam ponavljala da mi vrati moje nalaze i da me pusti) Sve vrijeme je tu neka mlada sestra koja me moli da joj dam urin u neku posudu koju je podigla sa poda koja izgleda kao plastični bokal za sok , prljava neoprana , ja naravno odbijam da dam urin . U tom ulazi doktor i dotična prestaje sa svojim uvredama mene ova druga sestra penje na sto, ja mu objašnjavam šta se dešava , on me pregleda , ali imam osjećaj kao da ne dira dio tijela jedne žene već kao da kopa kanal, bolovi mi dole postaju još gori i samo je promrljao : Otvorena.... Nije mi rekao ni koliko ni šta, ma ništa , sjeo je i gleda nalaze , a ja idalje nemam pojma da li će me porađati ili ne. Tvrdi mi da sam ja uveliko u 8.mjesecu a ja kraj sedmog, uostalom piše mi na nalazima koji sam mjesec, al eto ode čovijek 3 sedmice naprijed! Uzima moju otpusnu listu iz decembra na kojoj piše da bolujem od pankreatitisa i govori sestri da me spremi za ostanak u bolnici. Idalje neznam da li će i šta će od mene. izlazim mužu govorim da nemam pojma šta se dešava a sestra mu govori da sutra ujutru u 7 odmah donese torbu za porodilište , njemu i meni oči pune suza , on mi samo tiho govori : Ne daj se ... A ja bih najradije da mu se bacim u naručje i kažem vodi me odavde molim te , samo me vodi ! odlaztim u sobu pitam sestru šta se ovo dešava a ona mi objašnjava da će me sutra pregledati hirurg i da će možda biti intervencija.... Zbunjena ostajem u sobi da ležim , plačem , ne znam šta da radim. Kolegica mi objašnjava da ako me planiraju operisati moraju prijevremeno da me porode .... I onda sam shvatila da ja odatle moram otići, da ne mogu ostati, kakve operacije, hirurzi, ma nema šanse , mom bebanu je fino kod mame u pupi ne dam da mi ga diraju , ne još , on nije spreman, jer da jeste sam bi izašao.... Šaljem mužu poruku i pišem da ne donosi nikakve stvari jer ja neću ostati.Uključuju mi ginipral za koji govorim da mi doktorica ne da da ga koristim, ali oni se ne obaziru na to. Nisam čitavu noć sklopila oka , a od zapušene vene ruka mi je natekla nisam mogla da je pomjerim kako treba. Sestra ulazi ujutru kaže muž vam je donjeo stvari izađite po njih , izlazim i vidim da on razgovara sa nekim doktorom ( šef ginekologije ) prilazim i objašnjavam da ne želim ostati u bolnici, da imam svog ginekologa sa kojim se želim konsultovati prije bilo kakvih hirurških intervencija , operacija ili bilo čega, a on mi samo ponavlja da izlazkom iz bolnice ja snosim odgovornosti , ali baš me briga , znam samo da ne vjerujem nikome tamo i da ne želim ostati ni jedne sekunde , pogotovo ne u sobi sa ženama koje dolaze sa kiretaže, koje nose mrtve bebe i čekaju da im porođaj krene kako bi rodile mrtvu bebu, ne mogu tu da budem. Ne mogu to da gledam , a ne vjerujem ni da je njima prijatno gledati jednu trudnicu sa njima kojoj se stomak od vrckanja bebe talasa na sve strane a one odlaze praznih ruku .... Nakon nekoliko sati stigla mi je i otpusna lista , na kojoj sam naravno navela razlog da vjerujem svojoj doktorici i da želim da me ona pregleda i da mi ona da savjet kako i šta dalje....
Vjerovatno izgleda da sam otišla od teme ali nisam samo sam htjela reći da je moje mišljenje da nakon svih postova koje sam pročitala i priča kakvih sam se naslušala ipak mislim da je naše Banajlučko porodilište Holivud za ovo u Doboju!
I može li mi samo neko reći šta mi je potrebno za tu torbu za porodilište, jer sam je danas kupila eto za ne daj Bože, al pojma nemam šta u nju ide , šta se sad smije unijeti na paprikovac....
Izvinite na dugom postu al jednostavno osjetila sam jaku potrebu da podijelim sa vama....
_____________________________
16.07.2013. - 17 : 04
...''Biti majka znači učiti o snagama koje niste znali da imate
i doživjeti strahove za koje niste znali da postoje.''
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
a cesce sam kod drzavnog doktora dobila dobar savjet nego kod privatnika...tako da mislim da je suludo placati privatno porod na klinici koja nije klinika u pravom smislu...kad budu imali sve iste uslove kao i KC BL onda i nekako....a ovako cini mi se da nude samo neki komfor mozda cime se KC bas ne moze pohvaliti jer imaju los prostor koji je zastario a niko ne ulaze u njih...ali strucnost imaju...barem vecina...
Drzava zalosna sa raznim bandoglavcima i po bolnicama i po kojekakvim institucijama koje bi trebale da kontrolisu rad tih bolnica, CAST IZUZECIMA. Moje iskustvo sa Paprikovca je prilicno lose, jer nisam krava ni komad mesa, a to je otprilike tretman koji sam imala tamo. Nije bilo nikakvih komplikacija da se na muci pokazu junaci pa ne mogu reci koliko su sigurni za takve situacije, ali i ovo tekuce su otaljali potpuno neposveceno i traljavo. Ima naravno izuzetaka (poput babice Nede) ali tu vec treba imati srece pa nabasati na njih. Osim toga, ne odgovara niko ni za greske napravljene u KC, sve se to nekako zataska i nikom nista. Zbog loseg utiska sa Paprikovca razmisljam o privatnoj klinici za sledecu bebu. Ne mislim da je strucnost na strani dr iz KC, jer i tu covek ne zna kome ce dopasti a nisu svi sjajni, naprotiv... Sa druge strane, ovi drugi deru, a sta nude? Da li lepa rec vredi hiljade km? Hm... Ja cu se ipak dobro informisati direktno u Jeleni, sta oni garantuju i na sta se obavezuju a na sta ne, i sta u slucaju komplikacija ne daj Boze. Znam jednu zenu koja je 3 bebe rodila u Jeleni i ima dobro iskustvo sa njima. Ako neko zna nesto vise o Jeleni nek podeli please.
