Istraživanja pokazuju da se kod čak 30 odsto žena koje dožive gubitak trudnoće javljaju značajne emocionalne reakcije i problemi sa mentalnim zdravljem. Foto: Freepik.com

/11 /11

Gubitak deteta je jedno od najtraumatičnijih događaja koje možemo da zamislimo. Sa druge strane kada je gubitak trudnoće u pitanju nemamo jasnu svest i predstavu o tome o kakvom gubitku je reč i šta sve on nosi sa sobom.


Izgubljene trudnoće su česte, 10 do 20 procenata svih potvrđenih trudnoća završi se pobačajem (gubitak do 20.nedelje trudnoće), a još jedan procenat trudnoća izgubi se nakon 20 nedelja gestacije. Takvi gubici često su nevidljivi. Mnogi pobačaji dese se pre nego što saopštimo lepe vesti o trudnoći svojim prijateljima i članovima porodice, a čak i kad ljudi oko nas znaju za trudnoću, često ne prepoznaju dubinu gubitka nakon pobačaja.

 
Istraživanja pokazuju da se kod čak 30 odsto žena koje dožive gubitak trudnoće javljaju značajne emocionalne reakcije i problemi sa mentalnim zdravljem. Jedna od 10 žena nakon izgubljene trudnoće ispoljiće znake poremećaja koji se dijagnostikuju kao anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.

 
Uprkos tome, društveno smo naučeni da budemo slepi za ovakav gubitak i da ga ne prepoznajemo kao legitiman.

 
“Pa šta sad, dešava se. Sad samo brzo nastavite dalje da radite na bebi” - poznato?

 
Gubitak trudnoće ima svoje specifičnosti u odnosu na sve ostale gubitke

Prazan krevetac, izgubljena nada…

Jedna od najvećih specifičnosti gubitka trudnoće je to što gubimo budućnost, a ne prošlost. Kada izgubimo voljenu i dragu osobu, ostaju nam slike, sećanja, imamo neku prošlost koja nas povezuje sa tom osobom. Sa gubitkom trudnoće imamo samo ono što smo zamišljali. Sve ideje o tome kako će izgledati naš život sa detetom ostaju izgubljene i jednostavno nestaju.

Roditelji, a posebno trudnice osećaju povezanost sa bebom tokom trudnoće ali ipak ne postoji prihvaćen način da se taj gubitak obeleži. Nema sahrane, ceremonije, rituala, prihvaćenog žaljenja, zagrljaja podrške, saosećanja… Prijatelji i članovi porodice, kao i medicinski radnici često očekuju da osoba koja je doživela ovakav gubitak brzo nastavi dalje kao da se ništa posebno nije dogodilo.

Uobičajena zabluda je da nova trudnoća može ublažiti bol od prethodnog gubitka. Nije uvek tako jednostavno. Naprotiv, nekoliko studija je pokazalo da su žene nakon gubitka imale veće stope anksioznosti i depresije u sledećoj trudnoći. Kod određenog broja žena ova osećanja traju tokom cele trudnoće pa ček i nakon trudnoće, posebno ako su doživele višestruke prenatalne gubitke.

Posledice suočavanja sa gubitkom u prethodnim trudnoćama mogu uticati i na sposobnost majke da se nakon porođaja poveže sa svojom bebom.


I muškarci nose ožiljke od gubitka

Trudnoću je u svom telu izgubila žena, bebu, očekivanja, nadu, planiranje i sve one slike nas u ulozi roditelja izgubio je i on, otac neostvaren u svojoj ulozi zbog gubitka trudnoće.

Muškarci i žene često koriste različite strategije suočavanja sa gubtkom. Dok će žene pre razgovarati, tugovati, ispoljavati emocije, muškarci će se truditi da potiskuju i kontrolišu svoje emocije kako bi bili “jaki” za svoju partnerku.

Ovi različiti načini tugovanja i suočavanja sa stresom, mogu narušiti partnerske odnose jer se muškarci i žene nalaze na različitim mestima, ne tuguju zajedno već traže svako za sebe ono što im je oboma potrebno.

 
Psihološka podrška parovima sa iskustvom gubitka trudnoće

Ukoliko i vi nosite ožiljak od gubitka trudnoće, evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći:

• Najpre prihvatite sve što osećate

Vaša osećanja su normalna i očekivana. Ne borite se protiv njih

• Dozvolite sebi vreme za žaljenje

Nova trudnoća neće zalečiti rane, zato ne žurite. Dajte sebi prostora i vremena za tugovanje.

• Budite zajedno u suočavanju sa gubitkom

Delite svoja osećanja sa partnerom. Budite zajedno, podržite jedno drugo. Neka vas iskustvo gubitka poveže umesto da vas razdvaja.

• Ne krivite sebe

Nije baš sve u životu do nas. Neke se stvari samo dogode i ma koliko nas bolele one su sastavni deo života. Umesto da krivite sebe, pokušajte da usmerite misli na sve ono na šta trenutno možete da utičete.

• Ne ustručavajte se da potražite pomoć

Ne morate kroz sve ovo da prolazite sami. Psihološka podrška može vam biti od velike koristi, posebno ako kod psihologa idete zajedno.

Kako psihiloška pomoć može da bude od koristi?

Svaka trudnoća ima svoju reproduktivnu priču, svesnu ili nesvesnu. Čine je sve one ideje, snovi, maštanja, nadanja, očekivanja koja kad se izgube možemo osetiti da smo izgubili i mnogo više od trudnoće, fetusa, bebe. Možemo osetiti da smo izgubili deo sebe.

Kada kroz prizmu reproduktivne priče, uz pažljivo vođen terapijski proces, otkrijemo da su naša duboko usađena uverenja o roditeljstvu poremećena suočavanjem sa gubitkom trudnoće, dobijamo uvid u to da su naša osećanja normalna i očekivana. To nam je potrebno da bismo prestali da krivimo sebe i da gubitak trudnoće doživljavamo kao neuspeh. 

Uz pomoć psihologa kognitivno restruktuiranje će vam pomoći da identifikujete i preformulišete nepotrebne i disfunkcionalne misli kao što su strah da nikada nećete postati roditelji i uverenje o tome da se desilo jer ste vi nešto pogrešno uradili. Duboka svesnost će vam pomoći da sagledate svoje misli, osećanja, senzacije, da sedite i samo budete tu sa svojim osećanjima, tako da ona počnu da gube svoju moć nad vama.

Psihološka podrška kroz proces aktivacije ponašanja će vam pomoći da identifikujete i učestvujete u aktivnostima koje vam donose radost i osećaj smisla uprkos gubitku.

Roditeljstvo za mnoge od nas donosi veliki i važan smisao našeg života. Kad nije onako kako smo očekivali može u velikoj meri da ugrozi naše mentalno zdravlje. Pronaći smisao i u drugim stvarima i delovima našeg života važno je za ponovno uspostavljanje ravnoteže.

Svaka trudnoća ostavlja trag. Važno je da o tome pričamo.

Važno je lečimo svoje ožiljke. I važno je da znate da niste sami.

Autor: Jasmina Mihnjak, psiholog  

Jasmina Mihnjak je master psiholog sa više od 15 godina iskustva u savetodavnoj i psihoterapijskoj praksi. Usmerena na rad sa trudnicama, parovima koji se suočavaju sa sterilitetom, podršku u postporođajnom periodu, ranom razvoju, roditeljstvu i porodičnim odnosima. Autorka više različitih programa psihofizičke pripreme za porođaj i psihološke pripreme za roditeljstvo. Završila je srednju medicinsku školu za babicu.  Sedam godina je bila urednica i koordinatorka Roditeljskog portala Bebac nakon čega se potpuno posvećuje psihološkoj praksi, u okviru Psihološkog centra Vignera.

Promo objava