Anoniman
|
Na porodjaj gledaj na nesto sto mora da boli, nekog manje, nekog vise, i bolove ne mozes izbjeci(jedino epiduralom), nego u tim momentima kad dodju bolovi treba samo cuvati snagu, trpiti koliko mozes, bez vriske, dernjave i cupanja, jer ces jedino tako sacuvati snagu. Naravno, sve zavisi od osobe koliko moze da trpi bol, ja sam inace konj sto se tice tako jakih bolova. Ali zato sam slabic u dusi, emotivac, sinice me slome.
A posle porodjaja je najbitnije da imas pomoc, jer ces danima posle biti iscrpljena, umorna, bice tesko da sve sama stizes. Ne kazem da neces uspjeti, ali je iscrpljujuce. Neka se svi ukljuce maksimalno. A sto se bebe tice, usosaces se brzo, kad ono uhvati ritam spavanja i jela. Ja sam se uvijek pitala: sta cu raditi kad beba bude imala 3, 4, 5, 6 mjeseci? Sta da radim sa njom, kako da je zabavljam, kako ono kako ovo? Ali sve dodje spontano i neprimjetno, nekako se stopite zajedno, i sve lako ide. Samo su tih prvih mjesec dva tesko, dok ti ne postanes "gazda" Onda ces znati jel place od gladi, dal od grceva, jel mu se spava ili sta vec. Opet ponavljan, najbitnija je pomoc.
IZVORNA PORUKA: Anck Su Nmaun
Hvala Diabla 
Ma porodjaj mi je bitan da naravno sve lepo prodje , a bolovi su moji, pa ja cu ih trpeti , a kad maleno zaplace otkud znam sta mu je  jel ovo ili ono... znam da sve to dodje na svoje i treba da se ustosis ali samo zelim sve naj bolje za svoju bebu, kao i svi ostali.... 
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Hocu li se snaci? Znam da sve to dodje na svoj ali dok to ne osetim licno.... ali se jakoo radujemo bebi 
