Forum Porodični život: RE: Poezija u meni

Lokacija:

Forum > [Porodični život] > Naša svakodnevica > Knjiga i film > RE: Poezija u meni

Korisnici na ovoj temi: niko

Odštampaj

Stranica: << < Prethodna stranica 3 4 [5] 6 7 Sledeća stranica > >>

Korisnik

Poruka

<< Starija tema Novija tema >>

RE: Poezija u meni
20.9.2010 9:07:02

Ana RR

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

(odgovor članu NadaR)

Direktna veza do poruke: 101

RE: Poezija u meni
20.9.2010 9:11:53

Ana RR

SVE BOJE SVETA

Čudan je ovaj svet u meni
kad se od lišća zazeleni,
ili poplavi kao svila
od dečje kose i ptičjih krila.

Čudan je ovaj svet u meni
kad sve požuti i porumeni.

Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi.
Ili se smrači
i naoblači.

Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.

I neki osmeh sunčan i plah.
I vetar nečujan kao dah.

Pa sve kad trne
i sve kad vene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni bukti sto vatrometa
nekakvog lepšeg, samo mog sveta.

Ponekad poželim da podelim
moje rumeno sa gradom celim.
I moje belo sa žutom travom.
I moje žuto sa noći plavom.
I moje plavo sa rekom snenom.

Jedino čuvam ono zeleno.

Za neke oči što nisu moje,
al iz njih rastu,
odavno rastu
sve druge oči i druge boje.

< Poruku je uredio Ana RR -- 20.9.2010 9:13:43 >

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

(odgovor članu Ana RR)

Direktna veza do poruke: 102

RE: Poezija u meni
29.9.2010 14:32:00

Anoniman

Mesec i njegova baka

U šumi staroj oganj gori,
blista u mraku na kraju sveta,
kad bliže priđeš - od srebra dvori,
po njima mudra starica šeta.
Nad krovom plavi vije se dim,
tu živi Mesec i baka s njim.

Od sinoć Mesec kod kuće nije,
a baka čeka... prolaze sati...
Moraće, bog'me, i da ga bije
kada se zorom u dvore vrati.
Niti je sluša, niti je pita,
čitave noći po nebu skita.

"Ala će sutra šiba da radi!
Svrbi me ruka" , baka se sladi.
Dremljiva ponoć po šumi lunja,
a stroga baka na pragu kunja,
drži u ruci od breze prut.

A nebom dotle, po modroj vodi,
skitnica Mesec pučinom brodi,
u moru zvezda dukat žut.

U samu zoru maglica pade,
ozeblom šumom zaigra kos,
umoran Mesec domu se krade,
oprezno ide, plašljiv i bos.

Šunja se Mesec, utvara prava,
kad, gle, na pragu, bakica spava.
spustila glavu, srebri se kosa,
na prutu trepti jutarnja rosa.

S drveta, utom, hitra i laka,
pred kuću skoči brbljiva svraka,
zakrešta zlobno repati vrag.
"Drž'te ga! Ua! S neba je pao!
Čitave noći zvezde je krao!
Pogledaj, za njim - blista se trag!"

Potrča Mesec brže neg' oči,
kroz vrata šmugnu, u krevet skoči,
a svraka opet galamu stvara :
"Pobeže skokom! Drži ga, stara!"

Jadna se, baka, iz sna trže,
zbuni je dreka i rumen sjaj,
pa svraku pita što može brže :
"Otkuda? Šta je? Da nije zmaj?!?"

"Kradljivac zvezda u tvojoj kući!"
povika svraka "Treba ga tući!"
"Pogađam ko je" - baka se seti,
u dvore korak upravi svoj .
"Kradljivac koji s neba leti,
niko je drugi, već unuk moj".

Prilazi baka krevetu tajno,
i lice gleda zlaćano, sjajno,
u plavoj kosi zvezdani prah.
"Kuda li noge njegove jezde?
Visine voli nebo i zvezde,
kako ga nije u noći strah?

Moram ga tući - tu druge nije!"
I baka uze sandale sive,
brezovim prutom po njima bije.
"Vi ste za skitnju njegovu krive!
Zašto nosite unuka mog
širinom neba zvezdanog?!"

Sandale trpe batine mnoge,
i složno škripe "Krive su noge!"
Noge se bune "Kriva je glava,
noću je budna a obdan spava".

Baka se ljuti "Pogledaj vraga!
Zar ova glava, rođena, draga?
Prije ću za brk Bauka vući,
negoli snenog unuka tući.
Izmlatiću ga al' drugi put..."
to reče baka i baci prut ...

Ovo je moja NAJOMILJENIJA DEČIJA PESMICA . Poklanjam vam je u celosti . user posted image

Želim da naša deca uče i čitaju ovakve priče . Ne želim prasad koja se valjaju u blatu , ne želim Digimone i Pokemone . Želim samo malo predivnog Branka Ćopića user posted image

(odgovor članu Ana RR)

Direktna veza do poruke: 103

RE: Poezija u meni
29.9.2010 14:34:59

Anoniman

Prije ću za brk Bauka vući,
negoli snenog unuka tući.
Izmlatiću ga al'' drugi put..."
to reče baka i baci prut ...

Btw - ovaj mi je deo , kao malenoj , uvek bio najomiljeniji user posted image

Valjda što je vragolan Mesec izbegao batine , na kraju user posted image

Čak mi je mama i prepričavala moju radost , kada , na kraju pesmice , sva srećna izgovorim : "... to jece Baka i baci pjut ... "

< Poruku je uredio BubaMira -- 29.9.2010 14:35:38 >

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 104

RE: Poezija u meni
29.9.2010 15:01:33

Anoniman

Imamo li temu za prozu ??? user posted image

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 105

RE: Poezija u meni
29.9.2010 17:49:47

Anoniman

Samo da napišem da ona gore pesma nije u celosti , kao što sam napisala user posted image

. Cela pesma je ooooogrromna , nađoh je malopre , a kad bi i taj ogromni deo postavila ovde - proterali bi me sa svih RR na planeti user posted image

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 106

RE: Poezija u meni
12.4.2011 21:52:26

jabudic

Za staru krnjavu- Čarls Bukovski

Poznajem jednu ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Djeliće koji se na kraju sklope
U neku cjelinu.
Ona matematički
Rješava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I vjeruje
Iz dna duše
U bolji svijet.
Njena kosa je sijeda,
Rijetko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
Kombinezone na tijelu koje bi
Većina žena voljela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijim
Ljepšim
Shvatim da je povrijedila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povrijedila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog djeteta
I nekad smo se mnogo voljeli
Ali prošla je kroz to.
Kao što sam rekao,
Povrijedila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,
Eto,
Stvorila je bolji svijet.
Pobijedila je!

< Poruku je uredio jabudic -- 12.4.2011 21:55:24 >

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 107

RE: Poezija u meni
13.4.2011 19:26:21

jabudic

Pjesma za nas dvoje -M.Antic

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al'' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako.

< Poruku je uredio jabudic -- 13.4.2011 19:29:43 >

(odgovor članu jabudic)

Direktna veza do poruke: 108

RE: Poezija u meni
13.4.2011 19:28:45

jabudic

Vito Nikolic -I opet jesen

I opet jesen.
Opet tutnje
beskrajne kiše
po Nikšiću,
i opet stare
crne slutnje,
i opet
-sam si,
Nikoliću.
I opet neka
pisma duga,
očajna pisma
-bez adrese,
a nigdje drage,
nigdje druga,
samo ta jesen.
Opet jesen.
A šta ako
prosviram
taj metak
kroz ovo čelo
neveselo,
a onda počne
sve ispočetka:
život,
stradanja,
pa opet
-čelo.
A šta ako
nema zaborava,
ako je to
samo
vječna igra kruga?
A šta ako
tamo
ispod trava,
boli ova
ista
ljudska tuga?

(odgovor članu jabudic)

Direktna veza do poruke: 109

RE: Poezija u meni
19.5.2011 12:49:42

Anoniman

Da li sam ti ikad pričala
koliko volim ovaj život
ovaj život od memle i čađi
ovaj život od prašine i blata?
Da li sam ti ikad pričala
(nisam, je l''da da nisam)
koliko poštujem ove vetrove
koji šibaju po mojim nadanjima
modeluju klisure mog uma
vetrovi samo rade svoj posao, znaš?
Da li sam ti ikada pričala
koliko sam čudna sebi dok sam snažna
koliko neobična kad sam hrabra?
Da li sam?
Pričaću ti jednom o tome.
Pričaću ti jednomo strahu
što diše mi u uvo
reži i šapuće
podmeće sladunjave zamke
u moje misli.
Pričaću ti, znaš da hoću.
Ali - sad nemam vremena.
Žurim. Čeka me život.
Onaj isti, pun memle i čađi
moj lepi život od prašine i blata.

< Poruku je uredio BubaMira -- 19.5.2011 12:51:57 >

(odgovor članu jabudic)

Direktna veza do poruke: 110

RE: Poezija u meni
5.10.2011 20:38:35

Osmijeh ne košta ništa,
a djeluje čudesno!
Obogaćuje onoga kome je namijenjen,
a ne osiromašuje onoga koji ga poklanja.
Bljesne poput munje,
ali sjećanje može trajati zauvijek.
Niko nije toliko bogat,
niti toliko siromašan da bi ga
sebi morao uskratiti.
Svako njime samo dobiva.
Osmijeh donosi sreću u kuću,
pozdrav prijatelju.
On je odmor umornome,
putokaz izgubljenome,
sunčeva zraka žalosnome
i najbolji prirodni lijek protiv ljutnje.
Ali, ne može se kupiti,
izmoliti, posuditi ili ukrasti,
jer vrijedi zapravo jedino kad se
poklanja.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 111

RE: Poezija u meni
5.10.2011 20:46:18

Buba Miro, ova tvoja zadnja kao da je za mene pisana user posted image

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

(odgovor članu Lu)

Direktna veza do poruke: 112

RE: Poezija u meni
5.10.2011 21:31:27

Anoniman

Hvala, Lu. Drago mi je da ti se dopada. user posted image

(odgovor članu Lu)

Direktna veza do poruke: 113

RE: Poezija u meni
28.10.2011 8:13:39

minavb

Čitam nešto jutros, događanja u Srbiji i setih se jednog stiha pa nađoh i čitavu pesmu:

NAŠI DANI
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Vladislav Petković Dis (1910)

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

(odgovor članu jelena038)

Direktna veza do poruke: 114

RE: Poezija u meni
28.10.2011 8:48:50

Anoniman

Mina ima jedna pesma J.J.Zmaja koja u par redova govori sve user posted image

Đulići uveoci (ne znam koji broj)

Kad sam na svet ovaj pao, svet ovaj magloviti,
kažu da sam mnogo plak'o-ne sećam se, može biti.

Kad se magla vedrit' poče, pa mi zorin zrak zasviti,
kažu da sam mnogo pev'o-ne sećam se, može biti.

Al' kad stisnem bolno čelo, k'o kroz san se sećam svega,
da sam uvek tajno zeb'o od prokletstva današnjega.

(odgovor članu minavb)

Direktna veza do poruke: 115

RE: Poezija u meni
28.10.2011 8:51:29

minavb

Mnogo gadno vreme user posted image

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 116

RE: Poezija u meni
28.10.2011 13:05:23

PoisonEve

Koračam još kao da idem

Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.

Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.

Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.

(I.Andric)

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

(odgovor članu minavb)

Direktna veza do poruke: 117

RE: Poezija u meni
26.3.2012 10:24:30

Zell

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za budjenja moc,
i da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odre
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il” te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni seg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav,
i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad:
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti cvet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Mozd spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota
Mozda zivi i doci ce posla ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Mozda spava, V.Petkovic DIS

< Poruku je uredio Zell -- 26.3.2012 10:25:16 >

(odgovor članu PoisonEve)

Direktna veza do poruke: 118

RE: Poezija u meni
26.3.2012 10:29:27

Zell

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

2.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.

3.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Besmrtna pjesma, M. Antic

(odgovor članu Zell)

Direktna veza do poruke: 119

RE: Poezija u meni
26.3.2012 10:32:26

Zell

ПЕСНЬ О СОБАКЕ

Утром в ржаном закуте,
Где златятся рогожи в ряд,
Семерых ощенила сука,
Рыжих семерых щенят.

До вечера она их ласкала,
Причесывая языком,
И струился снежок подталый
Под теплым ее животом.

А вечером, когда куры
Обсиживают шесток,
Вышел хозяин хмурый,
Семерых всех поклал в мешок.

По сугробам она бежала,
Поспевая за ним бежать. . .
И так долго, долго дрожала
Воды незамерзшей гладь.

А когда чуть плелась обратно,
Слизывая пот с боков,
Показался ей месяц над хатой
Одним из ее щенков.

В синюю высь звонко
Глядела она, скуля,
А месяц скользил тонкий
И скрылся за холм в полях.

И глухо, как от подачки,
Когда бросят ей камень в смех,
Покатились глаза собачьи
Золотыми звездами в снег...

S. Jesenjin

(odgovor članu Zell)

Direktna veza do poruke: 120

RE: Poezija u meni
26.3.2012 11:21:20

Anoniman

Zell

(odgovor članu Zell)

Direktna veza do poruke: 121

RE: Poezija u meni
26.3.2012 14:06:49

branki*

uzivala sam

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

(odgovor članu Anoniman)

Direktna veza do poruke: 122

RE: Poezija u meni
26.3.2012 21:31:01

Zell

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:

Ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
Duboke i meke
Oči neke
Sasvim obične.

Može mi se učiniti
Da tonem u zvuke,
Pa ću ruke
Svakom pružiti.

Može mi se učiniti
Lepo i lako
Voleti kratko
Za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
Času čudesno sjajnu
Predragu mi tajnu
Koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi
Ponovo sve moje suze teku
Kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
Po teškoj vodi krilom šara
Što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
Neko peva i gorkim cvetom
U neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
Nikad samu,
Kad neko svira.

(odgovor članu branki*)

Direktna veza do poruke: 123

RE: Poezija u meni
26.3.2012 21:31:40

Zell

Cekaj me, i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
cekaj me i kada žute kiše noci ispune tugom
cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava briše,
cekaj i kada druge nitko ne bude cekao više
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
cekaj me i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka,
cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slušaj kad ti kažu kako je vrjeme
da zaboraviš, i da te nade lažu,
nek povjeruju i sin i mati da više ne postoje,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dušu nek piju
kod ognjišta, cekaj i nemoj sjesti s njima,
nemoj piti ništa...
cekaj me i ja cu sigurno doci
Sve smrti me ubiti nece,
nek rekne tko me cekao nije,
taj je imao srece.
Tko cekati ne zna,
taj nece shvatiti niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znacemo kako preživjeh vatru kletu ,
naprosto ti si cekati znala kao niko na svijetu
naprosto ti si cekati znala kao nitko na svjetu...

(odgovor članu Zell)

Direktna veza do poruke: 124

RE: Poezija u meni
26.3.2012 21:32:21

Zell

Ode... ali ja znam čitavom sobom
mi jedno bez drugog nemamo kud...
i znam, ja sam večito s tobom
i ja ću preprečiti svaki tvoj put.

Ti svukud ideš sa mojom slikom,
ja sam tvoj dom i tvoja cesta...
u tvom je srcu mene toliko
da tu za druge nema mesta.

I ma koliko ženskih očiju sreo
ti ćes u svakom videti moje,
na celom svetu ja sam tvoj deo
i sve druge ne postoje.

I glas ma čiji slušao, ma kad,
tebi ce svaki kao moj doći
dotaći ću te granama parka,
gledaću te očima noći...

I kad se kući vratiš kasno
misli će mene da te set_e,
postaću zvezda u oku jasnom,
dim ću postati cigarete...

Preko stotinu stotina milja
srcem ću ti u srce tući
ući ću kroz prozor - vetrar s''milja
zatvoriš lir, ko vihor cu ući...

Usav u dom tvoj, tvoj mir, tvoj vidik
ispreturaću ti sve hartije,
sav stan, sav život... moze biti
ne smeš me nikad zaboraviti!

(odgovor članu Zell)

Direktna veza do poruke: 125

Stranica: << < Prethodna stranica 3 4 [5] 6 7 Sledeća stranica > >>

Stranica: << < Prethodna stranica 3 4 [5] 6 7 Sledeća stranica > >>

Idi na:

Poslednje teme sa foruma

dunja RR u 22:31

RE: Danas sam za sebe uradila...

sa foruma Porodični život

Sanjica26 RR u 15:23

RE: Razgovori mama 04/24

sa foruma Porodični život

Ivanka 75 u 14:43

RE: Razgovori mama 04/24

sa foruma Porodični život

Ivanka 75 u 14:28

RE: Razgovori mama 04/24

sa foruma Porodični život

Sanjica26 RR u 12:13

RE: L’ERBOLARIO SUN - sunčano darivanj...

sa foruma Zajednica RR

NOVE DEBATE

AKTIVNE DEBATE

SVI FORUMI

Najčitanije u poslednjih mesec dana

Moje putovanje kroz vantelesnu oplodnju

Zaista ne znam odakle da počnem. Vraćam se u mislima godinu dana unazad...bila sam ljuta, frustrirana, beznadežna. Nikak...

VIDEO: Za vas mame, koje ste se porodile c...

Ima li među vama onih koje se osećaju nesavršeno jer je vaše dete rođeno carskim rezom? Da li ti je teško jer nisi mogla...

Prirodan izbor za miran san vaših mališana

Odabir pravilne i kvalitetne ishrane kojom ćete omogućiti da vaši mališani utonu u miran san predstavlja izazov za svako...

Moja mama divno priča svake noći

Autor: Svetislav Sveta Vuković, Peva: Dečiji hor Kolibri

HOTEL "FONTANA" - na raskrsnici lj...

Dođite i doživite nezaboravne trenutke i kreirajte najlepše porodične uspomene koje će vas uvek podsećati na ljubav, sre...

Anketa

Nazivi za decakovu pisu
Pansophia

Kako nazivate decakovu pisu kada sa njim razgovarate?

Pisa (68%)

Patka (2%)

Kita-kitica (6%)

Drugacije (25%)

Ukupan broj glasova: 106

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

14.	15.	16.	17.	18.	19.
20.	21.	22.	23.	24.	25.
26.

27.	28.	29.	30.	31.	32.
33.	34.	35.	36.	37.	38.
39.	40.	41.	42.

Anketa

Zatrudnjivanje

Trudnoća

Beba

Dete

Zatrudnjivanje

Trudnoća

Rubrike

Beba

Dete

Sadržaji i alati

Spiskovi

Kalendari

Kalkulatori

Ringeraja.rs

Ringeraja u Evropi