maakki
|
Pepino jako mi je zao sto ti i neko tvoj morate da prolazite kroz to, potrebno ti je puno snage i volje da se to prevazidje na koliko toliko normalan nacin.
Podelicu i ja sa tobom moje iskustvo, a uvek sam tu za razgovor kakav god da jeste.
Moj otac je umro od raka pre dve godine a sve je pocelo iznenada, covek koji se nikada nije pozalio ni da ga glava boli, a kamoli ista drugo,poceo se samo odjednom gubiti, zaboravljati stvari, krenuli smo na pretrage, medjutim veoma brzo je doslo do toga da vise nije mogao ni da jede niti ista drugo, dr ga je pogledao i odmah dao dijagnozu tumor na mozgu, hitno je operisan, oporavio se jako brzo i naravno svi smo bili srecni zbog toga. Posto smo ziveli sami od prvog momenta pa do poslednjeg sam bila uz njega, na svim pretragama, hemoterapijama, kupovala sve i svasta sto su mi rekli da moze da mu pomogne, moram da napomenem da je on jedino znao da je imao tumor na mozgu i da su to izvadili. Nijednog momenta mu nisam dala do znanja da se radi o necem ozbiljnom, ni kada je kosu izgubio, trudila sam se da to prihvati kao nesto normalno sto se desava u takvim situacijama. No da ne duzim pricu, oporavio se, otisli smo na Zlatibor, tamo se jos vise oporavio, ali nazalost metastaze suu uradile svoje i spasa nije bilo.
Obzirom da sam i sama prosla tako nesto to ne bih nikome pozelela, samo mogu da ti kazem da ti treba puno snage, puno energije, puno strpljenja, svaka bolest ove vrste je za sebe, i zavisi u kom stadijumu je otkrivena, a znamo da su neke i izlecive. Jedino sto mogu da ti kazem da obolelom ko god da je u pitanju, treba da se prenese puno pozitivne energije, jer su oni uplaseniji od nas, a na posledice po mene samu necu ni da pricam jer trajalo bi.
Znam samo da mi je zivot stao i da se pretvorio u obilaske ambulanti, bolnica, apoteka, travara i cega sve ne. Mnogo mi nedostaje i ne prodje dan da ne pomislim na njega, i njegovu snagu koju je imao da se izbori sa tim.
Meni licno je zao sto ne postoje pri onkologijama i neke grupe koje bi pomogle i ljudima koji su bliski obolelima, jer i nama je potrebna strucna pomoc isto kao i obolelom, ne ume svako da se nosi sa tim.
Nadam se da ce ti iskustva pomoci da pronadjes svoj nacin i uhvatis se u kostac sa situacijom koja te je snasla, a mi smo tu uvek to znas.
_____________________________
Čudno je koliko je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
