Dojenje je za mene uvek predstavljalo jedinstveni trenutak bliskosti.
Nakon porođaja imaš neki čudan osećaj praznine. Tvoje telo je u periodu od 9 meseci gajilo i nosilo ispod srca maleno biće koje je naprasno rešilo da vidi šta se zbiva tamo napolju van tvog toplog i ušuškanog stomaka. Sad možeš radosno da ga držiš u naručaju i da ga gnjaviš i miluješ ali to pored tebe mogu da rade i svi ostali pa ti nekad dođe i pomalo krivo.
Jedini tren gde ste tvoj nekada nerazdvojni cimer i ti ponovo zajedno sami je kada dojiš. I to je ono najlepše od svega. Svi samo pričaju o tome kako je dojenje dobro zbog ovog ili onog enzima i čega sve nema u majčinom mleku. Ali nije samo u hrani. Bliskost koju osećaš dok dojiš svoje dete je nezamenjiva i neuporediva sa bilo čim drugim. Možda je to tvoje mleko najbolja moguća hrana za bebu, ali je dojenje kao čin najbolja moguća hrana za dušu jedne mame. I najčudnije od svega je da sto je bebac veći, dojiti ga je veće zadovoljstvo. Jer na početku smo i ja i on bili smotani. Prošlo je sigurno pola meseca dok se nismo dogovorili kako ćemo. Ali sada kad smo napunili prvu godinu pravi smo profesionalci. Zabavno je jer posle ragada i soora i strepnje da možda ne jede dovoljno možeš da se opustiš i da kažeš sada nam sisanje nije glavna hrana već mu više dođe kao desert. A on posto je veći kad zna da treba da sisa veseli se. Čeka me na poznatom mestu skakućući od iščekivanja. Prvih par minuta me uvek gleda u oči i njegov pogled tad kao da mi kaže "Jeste da sam se celo pre podne gnjavio sa tatom dok si ti sređivala po kući ali sad smo opet sami ti i ja. Dođi da se relaksiramo" . Pa onda krene da pipka svojim ručicama moje lice, prebira prstićima po pramenovima kose koja ume da mi padne preko nosa. Ponekad kad spustim pogled ka njemu, okice nam se sretnu i njega to tako iznenadi da se počne smejati. Dok ja ne mogu čudom da se načudim kako je pored tolikog osmeha uspeo neometano da nastavi da sisa. Večernji podoji su nam najlepši jer sad dok sisa sluša pažljivo kako mu prepričavam minuli dan i nagoveštavam nove avanture koje su pred nama možda već sutra.
Dojenje zaista smatram jednom posebnom vezom između majke i deteta. Konekcijom koja nas spaja još dugo nakon presecanja pupčane vrpce. Uvek sigurnom lukom za malog zvrka na svom putu upoznavanja sa svetom. Činom kojim majka pruža svom detetu sigurnost, utehu i svako veće ne izgovorivši ni reč mu poručuje "Bezbrižno spavaj, ja sam tu."