Moja priča o dojenju počinje prvi put 2013. godine, bradavice 4.04.2013. godine kada se rodilo moje prvo čedo. Ova priča je imala neke uvode od mame, kume, drugarica koje su već imale decu... ali postoji ono pravilo dok ne osetiš sam, ne znaš kako to izgleda. Sve počinje još u porodilištu gde babice stiskaju bradavice, uče nas mame kako da dojimo bebu, koji položaj bebe, ruku, a za mamu kojoj je ovo prva beba i koja ima uvučene bradavice bilo je jako komplikovano I bolno iskustvo, mleko nadolazi velikom brzinom, jedni mi govore da se izmuzam , drugi ne. Odlučila sam se da lagerujem mleko u bočice pa u zamrzivač, bojala sam se da će mi nestati u nekom momentu... bila sam prava, mlada zabrinuta mama... sisao je svaka tri sata, danju, noću... nekad bih me bradavice tako bolele da sam jaukala tiho kad bi beba trebala da krene da sisa. Ali vremenom je bol nestao i dojenje je postalo uživanje za oboje. Sa pet meseci smo ubacili hranu, a dojili do 11 meseci, a onda posle 2,5 godine se priča ponavlja samo sam malo iskusnija, mleko nisam izmazala niti lagerovala, opet smo sisali do 11meseci... smatram da je majčino mleko nezamenljivo, jako bitno u prvim momentima odrastanja i ujedno dojenje pravi bliskost majke I deteta...