/11 /11

Sve što radimo u životu naše dece, vraća se trostruko.

Ako dete raste u poverenju – učiće da ima poverenje u druge, ako dobijaju ljubav i podršku, oni će sami postaju pažljivi i brižni. Ali, postoje strašne greške koje odrasli čine pod uticajem ljutnje ili ravnodušnosti, a da ne razmišljanju o tome u šta bi se to moglo pretvoriti u duši malog deteta.

Ne podržavamo

Mali Caruso je trčao kući iz škole u suzama: “Majko! Učitelj pevanja je rekao da je moj glas kao vetar koji urla u dimnjaku “. “Pa, šta ti govoriš, sine moj! Ne slušaj nikoga. Pevaš kao najlepši slavuj na svetu. Ja to sigurno znam!”

Vređamo delima i rečima

U 8. razredu, smatrala sam se dovoljno zrelom i samostalnom devojčicom. Jednom smo dugo sedili s tatom rešavajući geometriju, koju je moj mozak kompletno odbijao da razume. A onda me tata iz očaja i ljutnje klepnuo… po guzi! To nije bilo toliko bolno koliko uvredljivo! Dugo nisam htela s njim da pričam nakon toga. A on nije mogao da shvati što me zaista toliko povredilo…

Rugamo se

Ja i mala sestra smo ušli u dućan. Sestra je imala 3 godine, a lice joj je bilo u mrljama: Imala je varičele. Prodavačice, kojima je bilo dosadno i koje nisu našle pametnijeg posla, okrenule su se prema nama i počele se da urlaju “Oh, koja je to lepotica došla k nama! Pogledajte je!”, u glavi mi je bila samo jedna misao: Gde da nađem pištolj u blizini da ih upucam ..?

Vičemo i gubimo kontrolu nad sobom

Sećam se kako je u porodilištu moja cimerka u sobi, iscrpljena cviljenjem svog novorođenog deteta, zgrabila ga i počela da ga trese i vrišti: “Šta ti je, dovraga, šta još želiš?” Nikada neću zaboraviti ogromne, plave, prestrašene oči deteta, koje nije razumelo šta se događa. Čini mi se da se i ona sama nakon toga sramila…

Izvor: espreso