Davanje neželjenih komentara o kosi mog sina je jednako invazivno kao kada bih ja komentarisala nečiju težinu, ili stil oblačenja. Gledajte svoja posla. Foto: Freepik.com

/11 /11

Dok sam bila trudna i prolazila tranziciju ka tome da ću postati mama, mnogo toga me razočaralo. Zaboravili su da dodaju gomilu stvari u nastavni plan. Kao rezultat toga, nisam ni slutila kakav efekat će imati moja odluka da ne ošišam sina.

Ne dramim. Bili biste šokirani reakcijama koje sam dobijala zbog kose mog sina.

Porodica, prijatelji i slučajni prolaznici blagoslovili su me darom neželjenih saveta o kosi mog sina. Kosa dečaka proizvodi toliko reakcija da je gotovo kao politička odluka. 

Da im uzvratim uslugu, daću i ja nekoliko neželjenih saveta. Evo nekih besmislica koje više ne želim da slušam:

1. „Aw, tvoja ćerka je tako slatka!“ 

Kapiram, u ovom uzrastu, tipični pokazatelji pola u osnovi i ne postoje. Sa dve godine, moj sin nema brkove niti je iste mišićave građe kao njegov otac. Iskreno, on prosto zgleda kao osoba. Ali zašto ljudi kažu „ona je tako slatka“ baš kada on na sebi ima majicu na kojoj piše "tatin mali muškarac"'.

2. „Rekao sam to zato što izgleda kao devojčica.“ (Pravdanje) 

Nikad ne ostane na tome. Kada ispravljam ljude, gotovo uvek dobijem odgovor: „Mislila sam da je devojčica jer je tako lep. Ok… Nisam sigurna šta to znači. Dečaci mogu biti lepi kao i devojčice. Zapravo mu ja redovno govorim da je lep. Ne razumem kako ljudi mogu posmatrati tako staromodno rodna obeležja, ali ne odu i korak dalje razmišljajući o svetu u kome se dečaci mogu nazvati „lepima“ i imaju dugu kosu.

3. „Mogu li da ga dodirnem?“ 

Naša deca nisu kućni ljubimci. Nikada nemojte tražiti da mazite detetu kosu, osim ako ne želite da se upoznate mojim unutrašnjim Crnim Panterom.  

I nisam jedina koja se tako oseća. „Zaista me je šokiralo kada neko samo posegne i dodirne njegovu kosu. "Zapravo sam i ljuta i tužna što imaju potrebu da to urade", objasnila je Niki, majka kovrdžavog crvenokosog dečaka. Rekla je da je šokirana brojem ljudi koji traže da ga dodirnu.

4. „Sa kraćom kosom izgledao bi kao veliki dečak.“ 

Ima dve godine — neće izgledati kao veliki dečak šta uradili. Znate zašto? Zato što je dete. Mala deca imaju bucmasta lica i tela koja su na pola puta između bebe i velikog dečaka. Ne moram da ubrzavam proces. Sledeće što očekuje da pitate je da li plaća svoj deo računa za vodu.

5. Bilo koja šala o tajnom šišanju. 

Bilo je trenutaka kada su neki od nama bliskih ljudi pitali šta bi se desilo ako bih im dozvolila da ga čuvaju a oni ga zatim vratili ošišanog. Odgovor je lak. Zveknula bih vam šamar! Dok moj sin ne bude dovoljno star da sam donosi odluke, njegov otac i ja odlučujemo o njegovom izgledu. Nije smešno zbijati šale o nepoštovanju NAŠIH odluka o NAŠEM detetu. To je prilično dobar način da izgubite šansu da dobijete naše dete na čuvanje.

6. „Kada će se ošišati?“ 

Hmmm, kada ćete platiti svoje zaostale kazne za parkiranje? Kada ste poslednji put bili kod zubara? Ne volite neprijatna pitanja o sebi, zar ne? Isto važi i za kosu mog sina.  

Kosa mog sina čista je i uredna kao i kod svakog dvogodišnjaka. Davanje neželjenih komentara o kosi mog sina je jednako invazivno kao kada bih ja komentarisala nečiju težinu, ili stil oblačenja. Gledajte svoja posla.

7. „Dozvolićete detetu da samo odluči kada će da skrati kosu?“ 

Kritični aspekt autoritativnog roditeljstva je davanje slobode vašoj deci da sama donose razumne odluke. Nije ništa drugačije pustiti ih da odlučuju o svom izgledu. 

Zato, mame dugokosih dečaka, ne obraćajmo pažnju na tuđe komentare. Dokle god duga kosa prija našim sinovima, prija i nama.  

Odabrala i prevela Ringeraja.rs

A. Rochaun