Naš bebac trebao je da dođe na svet 23.04.2013. godine po procenama lekara. Imala sam osećaj da ću ga ugledati mnogo ranije toliko jak kao i onaj da ću roditi dečaka. Bila sam u pravu.
08.04.2013. probudila sam se i na vešu ugledala mokre bezbojne fleke ... iako nije izgledalo onako kako su mi objašnjavali, znala sam da je to procureo vodenjak. Perdhodno veče skinula sam burmu sa ruke i suprugu je dala kako bi je čuvao na svom lancu , rekla sam mu da osećam da ću se sutra poroditi ...
Primljena sam na odeljenje kod svog lekara, odeljenje kontrole fertiliteta u GAKU Višegradska. Na prijemu, izuzetan tim nasmejanih babica i sestara, svi ostali lekari pored mog profesora zaista su bili izuzetno ljubazni i ohrabrujuće se smešili.
Isto jutro na komisiji zakazuju mi carski rez za sredu 10.04.2013. zbog mojih problema sa kukovima-iščašenja, 4 operacije stopala i hronične upale perifernog nerva kao i rupture vodenjaka i skraćenog grlića materice a otvorenosti od pola jagodice prsta ... sve sam prihvatala potpuno normalno i smireno i sama sebe zapanjila svojom smirenošću sa obzirom da sam inače užasan paničar, ali želja da se sretnem sa svojim sinom što pre i briga da on bude u redu i na svet dodje živ i zdrav preovladale su.
Nakon komisije, vraćam se na odeljenje gde počinju lagani bolovi u krstima što prijavljujem profesoru koji nakon ponovnog pregleda pomera carski rez odmah za sutradan ujutru i govori sestrama da u slučaju polačavanja bolova mora biti uradjen hitan carski rez ... kače me na infuziju i prestajem da jedem i pijem što mi je ubedljivo najteze palo tog dana sa obzirom da inače nisam jela 20 sati pre toga a moje cimerke su baš dobro klopale oko mene sve vreme :)
19h bolovi se pojačavaju i više ih ne mogu ni izmeriti ili zapravo mogu ali recimo da su na tri minuta. pregleda me dežurni lekar i šalje u porodilište.
Na prijemu u porodilište čeka me doktorka za koju i dalje nisam sigurna da je stvarna, andjeoskog lika , ljupka u svojoj ozbiljnosti, uliva sigurnost i mir. Nakon ctg-a počinju sa pripremama za carski, spremaju salu i mene, sve po redu ...
Svoje vredne stvari predajem na čuvanje, klizma potpuno izdržljiva i babica koja mi je radila vrlo prijatna , objasnila mi je šta će mi uraditi i pomogla mi da to što lakše prođe jer se svakako ne može reći da je prijatno. Zatim kateter, najneprijatnija stvar za mene , sreća da je babica bila zaista divna i pomogla mi da zaista sve neprijatne pripreme prodju skoro neprimetno. Sve vreme se pojavljuje doktorka andjeoskog lika kojoj pokusavam da saznam ime vec danima :) nasmejana me smiruje i govori da se moram smiriti i da prestanem da se tresem (nervna groznica koju sam dobila kao podsvesni odbrambeni mehanizam na sve što se tako brzo oko mene događalo) i da moramo držati pritisak pod kontrolom, da ću uskoro videti svoju bebu i da će sve brzo proći.
U salu me vozi divna ženica koja mi govori da je i svoju ćerku vozila dva puta istim putem i da ništa ne brinem da sam u sigurnim rukama i da se sve brzo zaboravi.
Sala spremna, uvode me, hvata me panika i strah od nepoznatog, penjem se na sto, oko mene je sve zeleno i mnogo je ljudi. Primećujem mali boks , babice i pedijatra koji se smeškaju spremni da prihvate moju bebicu kada ga izvade sa lepim šarenim kapicama i uniformama. Anesteziolog mi uzima ruku i dalje se sve dešava brzo, govore mi da udahnem duboko kada mi kažu i da ću osetiti peckanje u ruci kada anestezija krene kroz vene. Pritisak mi je visok, sve se polako gubi u magli, hvata me strah i pokušavam da progovorim ali već utanjam u san toliko da ne mogu da pomerim ni jedan deo tela, trepnem niti udahnem, poslednje što vidim je andjeoski lik prelepe doktorke koja mi sa osmehom govori : " Polako sve će biti u redu samo lagano diši ".
21:40 na svet je došao naš Vasilije sa 2900gr . naša najveća sreća i radost za koju sam spremna i život da dam.
Na odeljenju carskih rezova bila sam smeštena u dvokrevetnu sobu sa divnom cimerkom. Od oporavka najteža je prva noć i zaista strašni bolovi i drhtavica nakon anestezije , zatim prvo ustajanje iz kreveta sa fizioterapeutom, fenomenalnom mladom devojkom koja ima ogromno strpljenje i ljupki lik , spremna svakome da posveti vreme i pažnju i pomogne da prvo ustajanje bude što manje bolno i strašno, ali sve to zaista jako bro prodje jer odmah sutradan ujutru dobijam svog sina u naručje i sve polako počinjem da zaboravljam. Sve sestrice sa odeljenja strašno su ljubazne kao i sestre iz laktarijuma, doktori u viziti i doktor koji mi je radio hitan carski rez jer moj profesor nije bio to veče tu, zaista zaista sjajan tim i velika zahvalnost celom timu carskih rezova iz GAK-a Višegradska ...