Nešto starije generacije pamte vremena kada je telesno vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću.

/11 /11

Oni koji su živeli u SFRJ sigurno se sećaju da se časovima u školama se pristupalo veoma ozbiljno, te su se i ocene tako vrednovale, te su najbolji učenici i najpopularnija deca imali petice iz fizičkog.

Fizička aktivnost je, osim sveopšteg zdravlja, koje se u to doba cenilo, bila veoma važna i kako ne bi do došlo do povrede kolena, ligamenata i kako bi se snaga mišića održala, te ljudi bili zdraviji i sposobniji za rad.

Fizičko vaspitanje ili fizička kultura kako se predmet nekada zvao, važan je deo školskog obrazovanja u svakoj zemlji, ne samo zbog blagostanja za telo koje imaju gimnastika, vežbe obilikovanja i sport, nego i zbog boljeg rada unutrašnjih organa i mozga, koji su bitni deo u obrazovanju dece.

U današnje doba, sa pojavom tehnologije poput televizora, interneta i mobilnih telefona, deca se sve manje kreću i tako imaju problema sa krivom kičmom, gojaznošću, ravnim tabanima i ostalim deformitetima. Zato upravo časovi fizičkog vaspitanja u školama igra važnu ulogu u njihovom razvoju.

Nešto starije generacije pamte vremena kada je telesno vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću. To su generacije koje su stasavale prvih decenija nakon Drugog svetskog rata i tokom ranog perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Važnost telesnog vaspitanja, kao stvari koja je od opšte društvene koristi, svakako je imala pozitivan uticaj. U zdravom telu –zdrav duh, glasila je parola, a opšte je poznato da nema zdravog društva bez zdravog duha njegovih pripadnika, niti ga ima bez telesno zdravih ljudi.

Opšti zaključak, potvrđen od strane medicinskih ustanova, je da su naše bake i deke bile mnogo boljeg fizičkog, ali i mentalnog zdravlja.

Silvija Stojić

Izvor: naissus.info