Gde je jedno dete, tu mora da se održava nastava, to je budućnost te male sredine. (Foto: Freepik)

/11 /11

U mnogim seoskim školama više se zvono ne oglašava. "Broj učenika je sve manji i manji, 1976. je pohađalo 400 učenika. Mi sada imamo 62 učenika od 5. do 8. razreda i pet izdvojenih odeljenja. Nažalost, i ove godine u septembru upisaćemo manji broj prvaka. Ove godine imamo osmoro učenika u prvom razredu, a naredne godine biće petoro", kaže direktor OŠ "Josif Pančić" u Leskovcu, Goran Ilić.

U zlatiborskom selu Vardi poptuno drugačija slika – posle višegodišnjeg opadanja broja đaka, sada ih broje sve više. 

Mirjana Đukić, direktorka Osnovne škole "Jordan Đukanović" u Vardi, kaže da već nekoliko godina imaju oko 90 učenika, devet odeljenja, sedam u matičnoj školi i dva izdvojena odeljenja. 

Mala, patuljasta odeljenja sve su češća u pograničnim regionima.

"Podunavski okrug, imamo Pčinjski okrug, Jablanički okrug, Istočnobanatski, Severnobački. To su ta pogranična područja u inostranstvu gde roditelji odlaze, a samim tim i povlače decu", rekla je predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, mr Valentina Ilić. 

Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika Srbije kaže da smo za nešto više od 10 godina ostali bez 85.500 osnovaca. "Čak 1.133 škole u Srbiji imaju oko pola miliona đaka, dakle taj dizbalans u seoskim i gradskim školama je ogroman. Naime, 10 odsto svih učenika osnovnih škola pohađa u čak 60 odsto objekat", navela je Jankovićeva.

Pre sedam godina bilo je nešto više od 3.400 osnovnih škola, danas 191 manje. Od 558.800 osnovaca 2014. godine, sada je u klupama 48.000 đaka manje. 

"Maksimalan broj đaka mora se smanjiti na 24 ili na 20, jer to praktično obezbeđuje kvalitet nastave, jer onda nastavnik može da radi individualno sa svakim detetom, to je jedna stvar, druga stvar – kvalitet nastave se poboljšava i rešavamo treći problem, to su tehnološki viškovi", smatra Ilićeva. 

Prema njenim rečima, što se tiče malih seoskih škola i malih odeljenja, stav je – gde je jedno dete, tu mora da se održava nastava, to je budućnost te male sredine. 

U Ministarstvu prosvete kažu da mnoge seoske škole nisu ugašene, već je došlo do promene, pa su neke škole prestale da budu samostalne i prerasle su u izdvojena odeljenja druge veće škole. 

Ipak, učitelji upozoravaju da škola nije samo mesto gde se uči, i da kad utihne njeno zvono, zamire kulturni i društveni život sela.

Izvor: Rts.rs