Photo: E Creamer (www.everychildisablessing.blogspot.com)

/11 /11

Dvoumila sam se, al sam je ipak otvorila i dala mu je. Vratio se u dnevnu sobu i gledao je kroz zadnja vrata od kuće, gde su bile podignute roletne kako bi mogao da vidi bakinu i dekinu kuću. Svakih nekoliko minuta bih provirila kako bih bacila pogled na njega. Lizalice koje je pojeo se mogu izbrojati na prstima jedne ruke i svaku od njih je jeo dok je sedeo u mom krilu.
 

Nakon nekoliko minuta sam ga opet proveravala, i čula sam kako čudno kašlje. Bacila sam četku i potrčala u dnevnu sobu jer sam znala da nešto nije u redu. U ruci je držao samo deo lizalice i vidno se borio da dođe do daha. Znala sam tačno šta se desilo i odmah sam izvršila brzu proveru njegovih usta ali nisam našla nikakav trag slatkiša. Počela sam da ga udaram po leđima, a vilicu mu držala širom otvorenu, dok sam ga držala preko kolena. Još uvek ništa. Počela sam da paničim i onda sam mu gurnula svoj prst u usta kako bih ga naterala da povrati. Opet bez uspeha. U ovom trenutku nije ispuštao nikakve zvuke ali je takođe pokušavao da izbaci lizalicu.

Nisam znala šta više da radim pa sam otvorila vrata i potrčala do vrata pored vrišteći: “Isuse! Upomoć!” Osećala sam se potpuno bespomoćno i napokon sam stigla do ulaznih vrata moje svekrve. Udarala sam na vrata sve dok ona nije sišla niz stepenice i otvorila ih. Takođe je znala da nešto nije u redu pa je počela da doziva Boga glasno, moleći ga da dete diše. Baš kad smo ušli kroz vrata uspela sam da ga nateram da povrati ali se nisam okrenula da pogledam šta je povratio sve dok kasnije nismo izašli napolje.  

Počeo je da se gubi i omlitavio se preko moje ruke pa sam svekrvu zamolila da pozove hitnu pomoć. Izašli smo na terasu i ja sam napokon pogledala na mesto gde je povratio i videla da je povratio lizalicu sa delom štapića na koji je lizalica bila zakačena. Omekšao je štapić i onda ga je odgrizao. Za manje od minuta. Tu, na nekoliko metara od mene. Ostali smo na vezi sa dispečerom dok se vatrogasni kamion i policajac nisu pojavili u mojoj kući gde smo se vratili kako bi ih sačekali.

Dok smo išli ka kući, progovorio je i pokazao prstom na kuću do naše rekavši “kuca” i “brm, brm” kada je ugledao vatrogasni kamion. Izgubila sam se. Gospoda su se potrudila i zamolila me da ispričam šta se desilo, nakon čega su otišli svojim putem, pošto su utvrdili da je on u redu. Ovo delim sa vama zato što, kao što i većina zna, i ja sam znala koliko su lizalice opasne, ali sam mu je svejedno dala. Nije dobro samo znati.

Čuti, pročitati, videti postove drugih ljudi kojima se to desilo nije bilo dovoljno. To nas nije zaštitilo od toga da se i nama to desi. Ovo delim zato što vas molim da ne razmišljate na način “to se nama neće desiti” kada se susretnete sa bilo kojom situacijom koja vaše dete može da dovede u opasnost.

Danas sam vrlo brzo naučila da čak i ja nisam imuna na ove situacije. Dok celog dana u svojoj glavi ponavljam ovaj događaj iznova i iznova, srce mi se raspada pri pomisli šta je moglo da se desi. Toliko sam emotivna da dok pišem ovo znam da čak i u zamućenju moga uma, moje srce je zapomagalo “Isuse”!

Toliko sam zahvalna što je danas sačuvao moje dete. Nikada ranije nisam zvala hitnu pomoć i nadam se da više nikada neću ni morati. Kako god, jako sam im zahvalna zbog njihovog brzog dolaska. Zvuk sirena u daljini i saznanje da dolaze zbog nas je osećaj koji nikada neću zaboraviti.

Izvor: Every Child is a Blessing: The Journey Through My Pregnancy

Priča i fotografija: E Creamer (www.everychildisablessing.blogspot.com)