/11 /11

Logopedske ordinacije prepune su dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Drugi problem su deca koja su progovorila na izmišljenom jeziku, nekoj mešavini engleskog i srpskog. To je posledica preterane upotrebe tehnologije i nekomunikacije sa decom, što kasnije može da utiče na sposobnost čitanja i pisanja čak i tokom celog školovanja, upozoravaju logopedi i psihijatri.

Normalan jezički razvoj podrazumevada da dete koje je napunilo godinu dana polako počinje da "brblja", imitira zvukove ili već koristi jednostavne reči. Do 18. meseca, već bi trebalo da postoje i kratke, jednostavne fraze.

- Sve češće roditelji dolaze na prvi logopedski pregled sa dvogodišnjacima koji znaju svega pet ili deset reči., svoje potrebe izražavaju upiranjem prsta i nisu razvila rečenicu. Tada roditelji primete da se njihovo dete razlikuje od svojih vršnjaka. Umesto da im svakodnevno čitaju, zajedno gledaju slikovnice imenujući predmete i životinje, imitirajući zvukove, roditelji sve češće ostavljaju decu ispred televizora ili računara. Deca mnogo toga ne znaju, jer ih niko tome nije naučio - objašnjava, za "Novosti", logoped Jelena Ivanović iz Doma zdravlja "Dr Đorđe Kovačević" Lazarevac.

Umesto učenja reči, pojmova i zvukova, kroz pesmu ili čitanje priča, roditelji sve češće deci od godinu ili dve, dopuštaju da većinu vremena provode ispred televizora i računara. Posledica preterane upotrebe tehnologije u ranom uzrastu su poremećaji u razvoju govora, o čemu svedoče pune ordinacije dece koja su prve reči progovorila na nekom svom, izmišljenom jeziku.

- Često se dešava da dete ne progovori razumljivo i razgovetno, već kombinuje reči sklopljene od maternjeg i engleskog jezika. To se dešava jer dete nije dovoljno zrelo da napravi razliku između stranog i maternjeg jezika, pa uči pogrešno. Ono praktično ne zna nijedan jezik i taj problem je potrebno shvatiti izuzetno ozbiljno.

Isto misli i doktorka Olivera Aleksić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

- Ekran je često interesantniji, bučniji, brži i veseliji od stvarnih događanja. Zbog toga se mala deca navikavaju da ćute i da sve što žele dobiju pokretima prstiju. Ukoliko nema nikakvu stimulaciju da priča, da ponavlja reči, imitira zvuke, to može stvoriti problem u daljoj komunikaciji - objašnjava dr Aleksić.

Ukoliko dete nije progovorilo do svoje druge godine, potrebno ga je odvesti kod logopeda koji će utvrditi da li postoji potreba za tretmanom. Treća godina je granica do koje dete treba odvesti stručnjaku, kako ne bi nastale dugoročne posledice u jezičkom razvoju.

- Najpre se utvrđuje da li dete kasni u razvoju govora i jezika i sprovodi se testiranje kojim se utvrđuje zbog čega dete ima problem. Potrebno je sprovesti određene vežbe i razgovarati sa roditeljima kako da pravilno stimulišu dete da progovori u porodičnoj sredini, kako bi se problem rešio. Tretmani mogu da traju nekoliko meseci, ali u nekim slučajevima, potrebno je i nekoliko godina - kaže logoped Jelena Ivanović.

Ukoliko postoji dobar vaspitni obrazac i jezička stimulacija, a progovaranje kasni, ne treba zaboraviti da je svako dete "svet za sebe", zbog čega je nekima potrebno malo više vremena. U tom slučaju, najvažnije je isključiti fizičke prepreke, kao što je oštećen sluh ili vid, ali i izvršiti procenu intelektualnih sposobnosti.

- Ankiloglosija ili "sapet jezik" je urođeni problem, zbog kojeg dete može da kasni sa govorom. Rešava se vrlo jednostavnom stomatološkom intervencijom, nakon čega dete može normalno da razvija svoj govor.

TEPANjE I "ČITANjE MISLI"

Razlog za to koji takođe doprinosi nepravilnom razvoju govora kod dece, jeste takozvano bebeće tepanje i nepravilno izgovaranje reči kada se obraćamo malom detetu. "Linija manjeg otpora" i dopuštanje detetu da dobije na šta pokaže prstom, takođe nije dobro rešenje. - Kada dete dobije sve na šta pokaže prstom, niko ne traži od njega da izgovori reč i bukvalno mu se "čitaju misli", to može da smanji potrebu deteta da komunicira sa okolinom - kaže Jelena Ivanović.

Izvor: novosti.rs