/11 /11

Vaspitanje i socijalizacija detetu objašnjava koja su socijalno poželjna ponašanja.

- Ono što roditelji ne treba da zaborave jeste da su oni uzor svojoj deci i kada to žele i kada ne žele. Deca se ugledaju na vas tako da je to najlakši put da ih naučite pravilima ponašanja koja želite da usvoje - kaže Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut .

NAGRADA I KAZNA

Kako objašnjava naša sagovornica najbitnije je da roditelji shvate princip nagrađivanja i kažnjavanja. Prvo i osnovno sredstvo koje dalje najbolje efekte jeste da znate da je nagrada delotvornija od kazne. Ona može biti pohvala, poljubac, znaci pažnje kao što je prijatno iznenađenje u vidu specijalno pripremljenog obroka ili šetnja sa roditeljima, odlazak u bioskop i pozorište ili novčana nagrada.
- Male nagrade su veliki podsticaji za mališane i treba da budu u skladu sa obavezama koje dete ispunjava. Recimo, predškolska deca moraju da znaju da sklone igračke posle igre, da se sami obuku, dok starija deca treba da znaju da spakuju pribor za školu, vode računa o obavezama i na vreme završavaju zadatke. Dete treba naučiti kako da uskladi svoje obaveze i slobodno vreme koje treba da provede kako voli. Veoma bitno je znati da je odsustvo nagrade već samo po sebi kazna za dete. Kada se ono ponaša u skladu sa roditeljskim očekivanjima, a nagrada izostane, to je isto kao da ste ga kaznili - ističe psihoterapeut.

KRITIKA I POHVALE

Kada kreirate porodična pravila, usredsredite se na jednostavne pozitivne poruke. Utvrđivanje temeljnih porodičnih pravila jedan je od najboljih načina postavljanja granica detetu. Pravila moraju biti jednostavna, jasna i treba ih biti samo nekoliko.
- Roditelji treba da postavljaju realne zahteve svom detetu i da pritom obrate pažnju na njegov uzrast i sposobnosti i da očekuju rezultate u okviru njihovih potencijala. Najteže je kada roditelj precenjuje ili potcenjuje dete. Za njega predstavlja veliku frustraciju kada se nađe u situaciji da ne može da ispuni ono što roditelji očekuju od njega. U našoj kulturi, nažalost, roditelji ne umeju da pohvale dete kada je potrebno ili idu u drugu krajnost i previše hvale dete za svaku sitnicu

NEPOSLUŠNOST ILI HIPEAKTIVNOST

Nekad je u vaspitanju neophodna profesionalna pomoć i to u slučajevima ako primetite učestale agresivne ispade deteta prema braći, sestrama ili vršnjacima. Ako dete uporno ne reaguje na primenu vaspitnih mera, onda je neophodno potražiti stručnu pomoć psihoterapeuta koji može da vas posavetuje kako dalje da nastavite proces vaspitavanja jer je verovatnije u nečemu grešite. Sa druge strane, problem može biti drugačije prirode, odnosno da dete pati od sindroma hiperaktivnosti. Kod dece koja su hiperaktivna postoji visoki rizik da ugroze život jer brzo trče, penju se na opasna mesta, skaču, uzimaju opasne kuhinjske predmete, odnosno u svakom trenutku ugrožavaju sebe i druge zbog čega treba da se obrati posebna pažnja na njih.

KONSTRUKTIVNA KRITIKA

Konstruktivna kritika sastoji se iz tri dela. Najpre dete treba realno pohvaliti, a potom mu uputiti kritiku uz opis šta u njegovom ponašanju nije u redu. I na kraju, treba dati predlog kako treba da se izmeni ponašanje. Ako uzmemo za primer situaciju gde je dete jelo i pri tom zaprljalo ceo sto, reakcija treba da bude:
- Ti si obično uredan, ali ja se sada osećam potpuno obeshrabreno kada vidim kako si ostavio sto i molim te da sledeći put raskloniš posle jela.

POKAŽITE RAZUMEVANJE

- mokrenje u krevet je psihološka reakcija koja nije u okvirima svesnih reakcija

- govorne teškoće zahtevaju stručnu pomoć a ne vređanje

- decu ne bi trebalo kažnjavati ako ne donesu kući dobru ocenu, ali trebalo bi im se objasniti da za bolju ocenu treba truda i učenja

DOSLEDNOST

- Ako se dete ne ponaša dobro i mislite da treba da ga kaznite, onda je potrebno da to najpre najavite, a potom da usledi izvršenje. Ako i nakon upornog objašnjavanja dete odbija da promeni svoje ponašanje, jedan od načina da mu pokažete da je to što radi pogrešno jeste da ga ignorišete, odnosno da odbijate razgovor s njim sve dok ne postane svesno svoje greške i poželi da je ispravi.

FRUSTRACIJE

- Kritikujte samo ponašanje deteta, a ne dete kao ličnost u celini. Ako dete nešto ne razume a vi mu kažete - baš si glup, vi njega obeležavate kao glupu ličnost, a ne da se prosto nešto ne razume što mu treba objasniti. To se zove etiketiranje i veoma frustrira dete koje oseća bes i otpor prema roditelju.

PODRŠKA

Deca koja potiču iz porodica u kojoj vladaju ljubav, harmonični odnosi i podrška ne može biti agresivno osim ako je u pitanju nasledan sindrom hiperaktivnosti.

Izvor: blic.rs