/11 /11

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja uprkos postojanju normalne inteligencije, dobrog vida, sistematske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih faktora.

Disleksiju, teškoću i savladavanju čitanja i pisanja, ima do deset odsto dece u Srbiji ali se ta smetnja kod mladih najčešće ne prepoznaje na vreme i često se pripisuje lenjosti i razmaženosti, a takav pogrešan pristup ima negativne posledice po psihički razvoj deteta i čitavo društvo. Ukoliko se na vreme prepozna problem, disleksično dete može mnogo da postigne tokom školovanja i u životu jer je često reč o osobama sa natprosečnom inteligencijom, rekla je Tanjugu predsednica Prvog srpskog društva za disleksiju Gordana Babić Cvetković.

Disleksija se otkriva u školi, kada dete uči da piše i čita ali te veštine ne može da savlada poput njegovih vršnjaka. To često nailazi na nerazumevanje učitelja, nastavnika, pa đaci dobijaju loše ocene jer se ocenjuju po kriterijumima koji nisu prilagođeni njima.

"Sa tim lošim ocenama njima pada samopouzdanje, ne mogu da daju svoj maksimum pa se dešava da zbog nerazumevanja okoline napuste školu, a to za društvo znači možda i gubitak genijalca", rekla je Cvetković i istakla da u udruženju imaju decu sa koeficijentom inteligencije 145, 160 iako ne mogu da prepišu lekciju na času.

Ona ističe da je u školama situacija nešto bolja uvođenjem inkluzije ali da disleksija i dalje nije sasvim prepoznata kod pedagoga, psihologa pa ni kod roditelja. Oni izbegavaju da traže individulani obrazovni plan za dete jer ni sami nemaju svest o tome da mu je potreban drugačiji pristup zbog specifičnog misaonog procesa.

Disleksična deca imaju problem u levo-desno orijentaciji, često umaju ukrštenu dominaciju, desna ruka im je dominantna, a levo uho, leva noga. Poseduju visoke sposobnosti za konstruktivno rešavanje vizuelnih problema i sve razumeju trodimenzionalno, ali se teže snalaze sa podacima koji su dati u jednoj ravni, dvodimenzionalno.

Često se dešava da, ukoliko ne uče slova kao trodimenzionlane simbole, ne mogu da ih nauče, sporije čitaju i pišu ili permutuju slogove, zamenjuju slična slova, kada započnu red završe ga nekoliko linija niže jer ne mogu da kontrolišu taj prostor.

U pružanju podrške toj deci veoma je važno da se dete ne oseća inferiorno i da se podrže njegove jake strane, tako što će na primer da odgovora usmeno, pismeni zadaci mogu tako da se naprave da dete malo piše a da zaokružuje, povezuje ili da mu se čita lekcija.

Cvetković je podsetila da je među najuspešnijim ljudima u svetu, biznismenima, naučnicima, glumcima, pevačima, njih oko 30 odsto disleksično ali i da 40 do 60 odsto osuđenika na izdržavanju zatvorske kazne takođe ima disleksiju.

Poznati disleksičari su i Bil Gejts, Stiv Džobs, Tom Kruz, Kira Najtli, Pikaso, Dali, Čerčil, general Paton, Kenedi, Buš, Edison, Ajnštajn...

izvor: Večernje novosti