/11 /11

Tokom raspusta, jedna sezona je u punom jeku – sezona krpelja. Ima ih svuda gde je zelenilo, a pošto ih raznose i ptice, mogu da budu i na zemlji i u vazduhu, na drveću. Tako da i kada želite da uživate u prirodi, oprez je neophodan, poručuju epidemiolozi.  

“Maj i jun su meseci kada se lekarima obraća najveći broj pacijenata zbog uboda krpelja. Mi smo već stigli do cifre od 1.700 pacijenata, prošle godine smo na kraju sezone imali toliko, a evo pred nama je tek sezona, do oktobra. Najviše pacijenata je sa poznatih izletišta – Avala, Kosmaj, Košutnjak”, ističe dr Milena Krstić, epidemiolog na VMA.  

“Veoma je veliki broj dece, veći nego u odnosu na sve druge godine. Ja sam bio dežuran prošle nedelje gde smo u jednom dežurstvu od 14 sati do ponoći izvadili 91 krpelja. Mi ovde na sreću ulovimo krpelja u početnim stadijumima, gde još ne dođe do razvoja nekih sistemskih manifestacija, nekih komplikacija, ne daj bože encefalita. Dolaze sa crvenilom, otokom”, kaže Dragan Stojićević, hirurg u Dečjoj klinici u Tiršovoj.

Epidemiolozi kažu da je otprilike svaki peti krpelj zaražen. Najozbiljnija bolest koju prenose je lajmska.  

“Mi na VMA radimo analizu krpelja, koji može da usmeri na dalje mere i pomogne u praćenju i izlečenju pacijenta”, kaže Milena Krstić.  

Da bi se sprečile posledice, zaraženog krpelja treba razotkriti odmah. Lajmska bolest uzrokuje stradanje srca, nervnog sistema, zglobova. Ukoliko ne primetite krpelja, važno je da na vreme primetite prve simptome, crvenilo prstenastog izgleda oko uboda, koje može da se javi i negde drugde na telu, simptome slične gripu, ali bez bolova u grlu i curenja nosa. Tada lečenje antibioticima traje tri nedelje. Mere opreza u prirodi važe i za kućne ljubimce.  

Epidemiolozi i hirurzi upozoravaju na oprez, ali i Domove zdravlja mole da se opreme za prvu pomoć u slučaju ujeda krpelja. Uz pincetu i stručnost najbližeg lekara, klinike i bolnice bile bi značajno manje opterećene.

Izvor: RTS