Neki strahovi javljaju se u određenom dobu deteta i povezani su sa razvojnim fazama. Foto: Freepik.com

/11 /11

Strah je jedan od osnovnih osećaja, svojstven svakom biću, a specifičan je po tome što ima odbrambeni karakter i evolucijski je izuzetno važan. Kada dete obuzme strah, ono nastoji svesno i nesvesno da se odrani od onoga što misli da mu je pretnja.

Kod dece postoje različiti razvojni strahovi koji su normalni za određeno doba, a uz svaku razvojnu fazu vezani su specifični strahovi. Funkcija straha u našem životu je omogućiti preživljavanje i izbeći potencijalnu opasnost.

Deca su maštovita i ponekad im je vrlo teško shvatiti granicu između mašte i realnosti. Neki strahovi javljaju se u određenom uzrastu deteta i povezani su sa razvojnim fazama. Oni se javljaju i nestaju te su deo emocionalnog sazrevanja deteta.

Pogledajte čega se deca najčešće boje, u zavisnosti od njihovih godina

Koji su najčešći dečiji strahovi prema dobi deteta:

• do treće godine - strah od odvajanja od majke.
• tri godine - strah od ljudi, maski, strah od mraka, životinja, policajaca, lopova.
• četiri godine - strah od glasnih zvukova: sirena, vatrogasac, strah od mraka, divljih životinja, strah od majčinog večernjeg izlaska.
• pet godina - smanjuje se strah od ljudi, ali rastu stvarni strahovi od povreda, padova, pasa, kao i strah da se mama neće vratiti kući.
• šest godina - vrlo plašljivo doba. Dete se tada boji zvukova (zvono, telefon, neugodni glasovi). Strah od duhova, veštica, strah od toga da je neko pod krevetom, da će se izgubiti, strah od vode, vatre, groma, munje, strah od samoće, strah da će se mami nešto dogoditi. U ovom periodu deca postaju hrabrija kada su u pitanju "ozbiljnije" povrede, ali se boje trna, posekotine, krvi.
• sedam godina - strah od mraka, tavana, podruma, senke, duhova, veštica. Javlja se i strah od špijuna, lopova, ljudi koji se kriju u ormaru, pod krevetom ... Većina strahova nastaje nakon strašnih priča, filmova, gledanja TV-a. Takođe, dete se brine da ga ne vole, da će zakasniti u školu.
• od osme godine - sve je manje dečjih strahova, a dete se sve više boji realnih, opasnih stvari i situacija.

Roditelji, deci koja prolaze kroz razvojne strahove moraju pružiti potporu i ohrabrenje. Iako se dete boji imaginarnih stvari, za njega je strah stvaran. Prvo i najvažnije je znati kako treba prihvatiti detetov strah i reći mu "vidim i razumem da se bojiš." Ne sme se omalovažavati to što se dete boji i treba mu dopustiti da se povuče od stvari koje ga plaše.

Dete treba postupno izlagati njemu zastrašujućim situacijama, npr. ako se boji mraka, u sobu stavite lampicu. Podelite sa decom svoje dečje strahove, pričajte puno i objašnjavajte im, čitajte, jer tako strahovi prestaju biti toliko strašni.

Izvor: Ringeraja.hr