Beskrajno sam ti zahvalna što si insistirala na autentičnosti. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kliše o rađanju, prvim koracima, i brižnosti bih preskočila. Da nije toga ni ovih redova ne bi bilo, to je već apsolvirano.

Nego, htela sam nešto drugo da ti kažem. Hvala ti na:

Tome što nikad od mene nisi tražila da budem idealna.

To mi je omogućilo da vidim ovaj svet drugačije. Ova utakmica životna ima svoj početak i trajanje, ali svakako nije beskrajna. Kraj treba doživeti slavno i čistog srca punog uspomena. Biti idealan znači propustiti život.

Nikada nisi iznad mene ordinirala kao helikopter, i dozvolila si mi da se razvijam slobodno u biće kakvo sam programirana da budem.

Nisi me upoređivala sa drugom decom i zahvaljujući tome nisam razvila kompleks niže vrednosti.

Govorila si svojim drugaricama da sam pametna, pa kada sam to od njih čula, hiljadu godina kasnije, umrla sam od sreće. Verujem da je bolje što meni to nisi ponavljala, i ovako se od mene živeti ne može.

Pustila si me da ostanem neuravnotežena, da iskazujem slobodu koju samo dete može da ima. Nisu me ukalupili čaršijski kodeksi.

Hvala ti ponajviše na tome što si insistirala da je malograđanština najgori ograničavajući faktor razvoja čoveka. Uvek me je bilo briga za kuloare i “farisejski” sistem vrednosti.

Volim sada što nisi stajala iza mog bežanja sa časova, ali si stala na moju stranu baš onda kada je trebalo. Tvoja podrška znači čitav svet za mene. Sačuvala si me od sveta odraslih taj jedan put u životu, i rekla mi time da ne treba PREVIŠE da trpim. Moj život je krenuo u željenom pravcu.

Imam koju reč hvale i zato što si me šinula koji put po dupetu, to ti nije baš pomoglo jer sam ostala prilično bezobrazna. Ali, hvala ti.

Nisi padala u nesvest kada sam iznosila svoje fantazije o svetu. Filozofirala si sa mnom i podržavala dalje istraživanje. Za tebe nisu postojale gluposti iz domena avanturistiškog mišljenja.

Beskrajno sam ti zahvalna što si insistirala na autentičnosti. Ne zbog samog pravljenja razlike, koliko zbog ohrabrivanja na istraživanje. Iskazivanje sebe na poseban način mnogostruko je korisno i zdravo.

Nisi kontrolisala svaki moj korak, bila paranoična i prestravljena. To je bio veseo pubertet, odživljen punim plućima.

Draga mama, bila si dostupna i u vreme radnog vremena. “Pozivam 702-360” i sada se sećam tog broja telefona od pre 25 godina.

Uvek si uvažavala mišljenje svakog svog deteta, hvala na količini samopouzdanja.

Hvala ti što si baš ti moja draga mama.

Hvala ti i zato što nikad nisi tražila da ti kažem HVALA!

Milica Dobrijević

Izvor: Pasarella.rs